Rađevo Selo, zadnja pošta Valjevo, domaćinska je adresa zvanično najbolje šljivovice u Srbiji! Među 47 uzoraka voćnih rakija iz 27 registrovanih destilerija, sedmočlani žiri na nedavnom sajmu „Otvoreni Balkan“ nijednog trenutka nije imao dilemu – šljivovica Valjevca Čedomira Đurđevića imala je najbolju boju, bistrinu, tipičnost, miris i ukus.
Prepečenica iz Rađevog Sela drugu godinu zaredom osvaja titulu najbolje srpske rakije. Proizvodi se na tradicionalan način, po već oprobanoj recepturi, od organskih modrih plodova. U lampek za pečenje rakije ide samo najkvalitetnija šljiva.
– Veliki je uspeh dvaput uzastopno imati šampionsku šljivovicu u Srbiji, naročito što su ocenjivani uzorci koji su uzeti direktno iz prodaje. To je, istovremeno, potvrda da se u valjevskom kraju gaji šljiva vrhunskog kvaliteta. Iza moje rakije je iskustvo mnogih generacija Đurđevića. Recimo, ja sam osma generacija u porodici koja se pečenjem rakije bavi kao zanatom. U poreskim knjigama iz 1883. godine stoji da je još moja prababa Turcima plaćala porez na rakijski kazan – objašnjava Čedomir Đurđević.
Sudeći po broju groša koliko je za taj namet davala, bila je to bogami ozbiljna proizvodnja šljivovice.
Đurđević ističe da je za kvalitetnu prepečenicu najvažnije da se voćnjak veštački ne forsira, ne zaliva, niti stavlja pod mrežu, jer se tako zaklanja od sunca. Podvlači da bez stočarstva nema ozbiljnog voćarstva, zato u njegovom šljiviku pored destilerije pase stado ovaca.
– Rakiju već osam godina pečem od šljive uzgajane po principima sertifikovane organske proizvodnje, na taj način postižu se pravi rezultati. To je, u stvari, isti način kako je moj otac gajio šljivu, to je sprega stočarstva i voćarstva, nema previše rezidbe ni hemije, naročito ako su u pitanju autohtone sorte. Kad se sakupe plodovi, stabla se orežu, pokupe polomljene i grane koje smetaju, pa nema bolesti, ovce održavaju voćnjak i nema korova. Dešava se da nekih godina rod bude manji, ali kvalitet nadomesti količinu – kaže Đurđević.
Šljiva Čedomira Đurđevića gajena organski sazreva na obroncima Povlena, Medvednika, Maljena, Sokolskih planina i Vlašića. U Valjevu ima 12 hektara porodičnih voćnjaka, a u destileriji u Rađevom Selu, zavisno od sezone, godišnje proizvede od 3.000 do 5.000 litara rakije.
– Da je proizvodnja intenzivna, bile bi veće količine rakije, ali retko kada kvantitet i kvalitet idu pod ruku. Oslanjam se isključivo na voćnjake koji su kompletno pod mojom kontrolom, jer su tada i sirovina i finalni proizvod vrhunskog kvaliteta – objašnjava Đurđević.
Izvor: Novosti
