Volovi mladog rabadžije Milana Žunića odvukli su sa seoskog višeboja u Ojkovici kući u Kućane dva nagradna čamova trupca, a on je u džepu poneo par stotina evra, dar organizatora za osvojena dva prva mesta. Pobediti na jednom ovakvom takmičenju za rabadžije je stvar prestiža, a Milan je svoju pobedu posvetio majci Radi koja se, kaže, odrekla mnogo čega kako bi sama odgajila njega i sestru mu nakon smrti supruga Vasilija, glave porodice.
Na visu Žabljak iznad Ojkovice, proteklog vikenda, po kiši i magli, u izvlačenju trupaca nadmetalo se dvadesetak rabadžija iz Nove Varoši, Prijepolja, Ivanjice i Užica. Žunić je na seoski višeboj došao sa dva para volova, što se pokazalo kao dobar potez. Zahvaljujući svojoj spretnosti i snazi i umeću volova, podigao je pobednički pehar u obe konkurencije, za zaprege lakše i teže od 15 tovara.
-Volove su gajili moj otac, deda i pradeda, pa ih gajim i ja, a u staji trenutno imam četiri para. Živim za njih i za rabadžiluk. Ostao sam na selu i bavim se stočarstvom. Dosta radim i u šumi, a desna mi je ruka komšija i rođak Miljko Žunić, četiri godine mlađi od mene. Rabadžijski hleb je sa sedam kora, može da se zaradi ali krvav je to dinar. Zato od njega zaziru i puno iskusniji– kaže rabadžija Milan Žunić (28).
U planinskim selima kod Nove Varoši dosta poslova se i dalje obavlja uz pomoć zaprege, a rabadžiluk se uči od malena. Većina imanja je na strmini zbog čega je rad sa poljoprivrednom mehanizacijom gotovo neizvodljiv, pa su uz pomoć zaprege i ovog proleća uzorane mnogi vrtovi i manja krompirišta.Rabadžije su tu i kada treba u njivu i livadu isterati stajnjak, privući tek pokošeno seno ili pripremiti ogrev, a zimi očistiti sneg sa puta.
-Zanat sam učio uz dedu Sretena, vrsnog rabadžiju, a samostalno sam počeo da radim u šumama Murtenice sa nekih 20 godina života, kada mi je preminuo otac Vasilije. Posao rabadžije danas je puno teži nego nekada. Zovu nas samo kada treba izvlačiti građu na nepristupačnim terenima, tamo gde mašina ne može, a nekada su naši stari vukli po terenu ravnom poput ovog na Žabljaku. Ali meni je rabadžiluk u kravi i zato sam valjada i ostao u ovom poslu- kaže Žunić.
Takmičenje rabadžija na Žabljaku prvo je ove godine jugozapadnoj Srbiji, a biće ih još. Petu godinu za redom organizuju ga trojica prekaljenih rabadžija, komšije Radoš Stefanović (43) i Goran Matović (48) iz Ojkovica i Miloš Drašković (29) iz Močioca. Pored volovskih zaprega oblovinu su vukli i konji u dvopregu, a ukupni nagradni fond iznosio je 700 evra. Veliki novac za ovdašnje prilike, a pare za nagrade Goran, Radoš i Miloš obezbedili su izvlačeći danima građu iz planinskih vrleti. I kažu, nije im žao.
-Zajedno radimo godinama u šumi, pa je logično bilo i da zajedno organizujemo ovo takmičenje, koje je peraslo u tradiciju. Pre višeboja na Žabljaku u našem selu godinama nije bilo narodnih sabora i okupljanja. Život na planini nije ni malo lak, pa ovakva druženja meštanima dobro dođu da se opuste i da bar na trenutak zaborave na svakodnevne brige, ali i da se vide sa starim prijateljima i možda, ugovore koji posao. Dobra je i prilika da mladi nauče nešto o rabadžiluku, jer sve nas je manje u ovom poslu- priča Radoš.
Tekst i foto: Željko Dulanović
