U keltskoj mitologiji glog je smatran jednom od 20 svetih biljaka, dok mu se u narodnoj mitologiji kod Srba i većine drugih naroda sa Balkana, pripisuje uloga zaštitnika od vampira i zlih demona, ma u kom se obliku javljali. Zbog toga se u pojedinim krajevima grančica ili krstić, napravljen od gloga, ušiva u odeću kao amajlija, naročito deci. Glogovom grančicom se na praznik Cveti često kite kuće i obori. Na Đurđevdan, pre sunca, žene pak stavljaju glog u vodu u kojoj će se kupati.
Džem za sladokusce
Plodovi gloga beru se tek kada su crveni i zreli, bez peteljke, a kako sadrže voćne kiseline (limunska), šećere i pektin, odlični su za pripremu džemova, sirupa, likera, rakije. S jednog većeg grma može da se prikupi i do 20 kilograma ploda.
Za džem od gloga potrebno je:
500 grama ploda
500 mililitara vode
1 kilogram šećera
sok od dva limuna.
Priprema se tako što se oprani plodovi gloga najpre skuvaju u 300 ml vode. Skuvane bobice potom dobro izgnječiti pa dodati ostatak tople vode i procediti da se uklone koštice. Tako očišćenu smesu prebaciti u posudu za kuvanje i dodati šećer i limunov sok. Kuvati do potrebne gustine.
I liker za srce
Liker od gloga pije se za bolji rad srca, a preporučena doza je po jedna čašica na dan. Za pripremu je potrebno:
300 grama plodova gloga
1 litar rakije
150 grama šećera.
Valja uzeti bocu šireg otvora i u nju staviti plodove gloga, posuti ih šećerom i preliti rakijom. Dobro zatvoriti i tokom mesec dana povremeno bocu protresti kako bi se šećer otopio. Nakon toga sadržaj boce procediti i presuti u bocu od tamnog stakla. Ovako pripremljen liker ostavi se da odleži još dve sedmice.
