Na pitanje koliko godina vinova loza može da živi i rađa, stručnjaci daju različite odgovore. Najčešći je 30 do 50, mada to zavisi od nege. Ali, život često ume da demantuje nauku. To dokazuje čokot posađen daleke 1657. Godine u Mariboru, u Sloveniji. Dakle, životni vek ove biljke je četiri i po veka i ona je odavno postala simbol ovog grada i atrakcija u vreme berbe. Reč je o sorti Žametovka, poznatoj i kao modra kavčina, a oko nje su se ove jeseni, 40. put za redom okupili ljubitelji grožđa, vina i poštovaoci tradicije.
Na obali Drave, uz zid stare kuće u Mariboru, lozi su obezbeđeni idealni uslovi da poživi još puno godina. A preživela je ona ratove, požare, bolesti i poplave, a ove godine odolela je i rekordnim vrućinama. Raste na mestu koje je nekada bilo deo gradskih utvrđenja, kada je Maribor bio izložen osmanskim napadima. Tokom Drugog svetskog rata, kuća uz koju raste delimično je porušena u savezničkom bombardovanju, ali je loza ostala netaknuta. 2004. godine je upisana je u Ginisovu knjigu rekorda kao najstarija vinova loza na svetu koja i dalje daje rod. Svake godine pušta nove izdanke, lista, cveta i donosi grožđe koje se ručno bere i pretvara u vino.
Posle izgradnje brane na Dravi 1963. godine, promenjeni su uslovi oko korenovog sistema, pa je loza tokom 70-ih godina počela da propada. Stručnjaci su uklonili oštećene delove i pažljivim orezivanjem uspeli da je oporave. Od tada je berba postala tradicionalna gradska svečanost.
U prosečnoj godini ovaj čokot rodi između 35 i 55 kilograma grožđa, od čega se proizvede oko 100 malih flaša vina. One se uglavnom čuvaju kao simbolični i diplomatski pokloni, pa je značaj berbe mnogo veći od količine proizvedenog vina.
Posle leta sa ekstremnim vrućinama, šećer u bobicama dostigao je visoke vrednosti neuobičajeno rano. Sredinom avgusta bio je na nivou koji je pre gotovo četiri decenije zabeležen tek početkom oktobra. Ipak, visoke temperature nisu ugrozile rod. Ova loza danas nije samo istorijski spomenik, već živi deo mariborske vinske tradicije. Ipak, za razliku od građevine, živ organizam ne može zauvek da se obnavlja. Koliko će još dugo rađati, niko ne može da zna. Za sada, posle više od 450 godina, ona i dalje svakog septembra daje razlog da se podigne čaša u njenu čast.
Svetlana Mujanović
Foto AdobeStock
(novembar 2026.)
