„Za poljoprivredu uvek ima nade jer postoje ljudi koji intenzivno rade na njenom napredku.“ Ovom rečenicom prof. dr Željko K. Dolijanović, direktor Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu objašnjava zbog čega ovaj fakultet duže od jednog veka teži unapređenju kvaliteta visokog obrazovanja i uključivanju u jedinstven evropski prostor visokog obrazovanja.
U okviru biljne proizvodnje ovaj fakultet ima nekoliko modula, a jedan od njih je zaštita životne sredine u proizvodnji hrane i on se naslanja na modul ratarstvo i povrtarstvo. Ove grane poljoprivrede zajedno sa voćarstvom, najviše su izložene klimatskim promenama.
-Poljoprivrednim proizvođačima sada je jako teško. Oni koji nemaju odgovarajuću saradnju i konsultacije sa stručnjacima, teško se snalaze u novonastalim uslovima. Raduje me što su mnogobrojni pojedinci, ali i društvo u celini, shvatili da će u prednosti biti oni koji imaju proizvedenu hranu, oni koji proizvode što više kvalitetne i zdrave hrane. Sve je više studenata koji se opredeljuju da upišu naš fakultet baš da bi započeli odgovarajuću proizvodnju i postali lideri u njoj, objašnjava Dolijanović.
Najveća priveligija u duštvu zbog koje se naš sagovornik opredelio da bude predavač na Katedri za agrotehniku i agroekologiju je, kako kaže, kada proizvodite hranu za sebe i zadovoljavate potrebe drugih.
-I pandemija koju je izazvao korona virus, a za koju verujem da je iza nas, blokirala je uobičajeni tok života svim ljudima ali i probudila potrebu za okretanjem ka prirodi. A bez harmoničnog odnosa sa prirodom čovek ne može da funkcioniše na potpuno pravilan način. Mi se moramo truditi da proizvedemo hranu za zadovoljenje potreba stanovništva naše zemlje, da se zdravo hranimo, a ako proizvedemo deo hrane koji možemo izvesti, bićemo gospodari, kaže prof. dr Željko K. Dolijanović.
Piše: Jasna Bajšanski
