Doniranje hrane u Srbiji nije zakonski definisano, zbog čega godišnje oko 247.000 tona hrane završi kao otpad, dok oko pola miliona ljudi nema za osnovne potrebe, te je u okviru “Sive knjige” jedna od preporuka NALED-a Ministarstvu poljoprivrede da donese pravilnik kojim bi se omogućilo doniranje hrane nakon isteka roka sa oznakom “najbolje upotrebiti do”, kao i da se ukine PDV na doniranje hrane
Direktorka Centra za unapređenje životne sredine Ivana Jovčić smatra da bi donošenje pravilnika omogućilo brže doniranje hrane kojoj je istekao rok, ali koja je bezbedna za ishranu, kao što su, slatkiši i grickalice, a ne mleko, meso i riba koji imaju oznaku “upotrebljivo do”. Međutim, dodaje ona, i kada bi se doneo taj pravilnik, problem i dalje predstavlja PDV od 20 odsto koji trgovci plaćaju na doniranje hrane.
- Ukoliko trgovci žele da doniraju hranu, oni na nju moraju da plate PDV kao da su je prodali, tako da se njima više isplati da tu hranu bace, nego da je doniraju – rekla je Jovčić. Rešenje je, ističe Jovčić, usvajanje Zakona o upravljanju viškovima hrane kojim bi se, pre svega, ukinuo PDV na doniranje hrane, a zatim, regulisalo na koji način bi proizvođači, distributeri, trgovinski lanci i ugostiteljski objekti donirali višak hrane.
Jovčić navodi da je pre pet godina formirana Radna grupa koja radi na pripremi Nacrta zakona o upravljanju viškovima hrane, ali nacrt još nije donet. Prema njenim rečima, najviše se pregovara oko ukidanja PDV-a, jer postoji bojazan da bi ukidanje PDV-a na doniranje hrane dovelo do zloupotrebe u smislu preprodavanja te hrane.
U Srbiji hranu mogu da doniraju proizvođači, distributeri i trgovinski lanci, ali ne i ugostiteljski objekti i građani, jer ta hrana nema deklaraciju i niko ne može da garantuje da je ona bakteriološki ispravna i bezbedna za ishranu.
Jovčić kaže da u Srbiji u proseku jedno domaćinstvo godišnje baci oko 35 kilograma hrane, a ukupno u našoj zemlji se za godinu dana baci oko 247.000 tona. Međutim, ni u Evopi još ne postoje sistemska rešenja za donaciju hrane, ali je EU izdala preporuke kako bi zemlje mogle da smanje bacanje hrane, međutim, te preporuke nisu obavezujuće. – Ciljevima održivog razvoja UN planirano da se do 2030. bacanje hrane u svetu smanji za 50 odsto.
Tanjug
