Po znanje, opremu, novo iskustvo, važne informacije o dostignućima u pčelarstvu, plasmanu meda… i ove godine je na devetom po redu Pčelaraskom sajmu Jugositočnog Balkana “otvoreni Balkan” održanom u Vranju došlo mnogo pčelara iz Srbije i regiona. Ovu priliku mnogi su iskoristili za susret sa starim prijateljima pčelarima i razmene iskustva koja se odnose na borbu sa varoom, ali i korišćenje nekih savremenih pomagala u vrcanju meda. Sa posebnom pažnjom su ispratili i sve informacije koje se odnose na mogućnost plasmana srpskog meda na nova tržišta poput Kine. Ovo pogotovo što je Vlada Republike Srbije uvrstila med u jedan od strateških proizvoda koji će se izvoziti u Evropsku uniju. Predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije, Rodoljub Živadinović, je u svom obraćanju saopštio da su za to potpisani potrebni ugovori, ali da od izvoza meda u Evropsku uniju u ozbiljnijim količinama i dalje nema ništa. Informišući izglagače, pčelare i posetioce sajma da je u Evropskoj uniji formirana radna grupa Haniplatform za rešavanje problema falsifikovanog meda, on je naglasio da je umeđuvremenu u Estoniji formirana i laboratorija sa zadatkom da utvrđuje pravi od falsifikovanog meda.
– Prvi rezultati se očekuju krajem ove godine i ako se sve to uklopi, primeni i stavi u propise EU možemo se nadati regulisanju tržišta meda u uniji. To je nama jako bitno jer je EU oduvek bila naš glavni kupac – istakao je Živadinović i naglasio da sada praktično nikome ne može da se proda med kada ga oni uvoze po 1,3 evra. To se isto radi i u Srbiji. Uvozi se med po toj ceni koji nije video ni pčelu. Jednostavno trgovci rade sve što mogu da zaobiđu propise i da dođu do što većeg profita.
Sa žaljenjem je konstatovao da nema meda iz pogona “Naš med” u jednom od najvećih marketa u Srbiji. Jednom su učestvovali zajedno sa još šest firmi na digitalnom tenderu. “Naš med” je ostao na poslednjem mestu iako je sa direktorom dogovreno da da cenu sa zaradom od samo deset dinara po tegli. Međutim, firma koja se našla prva na listi nije zaradila samo dinar po tegli, već dva, tri evra zato što je kupila sirovinu od 1,3 evra.
– Moramo se boriti i sa trgovcima i mafijom. Očekujem u tome maksimalnu podršku države jer mi sa time ne možemo sami da se izborimo, ali ono što možemo je da promovišemo kvalitet našeg meda. Zato smo i napravili aplikaciju “Medoteka – podvukao je Živadinović.
Ona je, po njegovim rečima, napravljena i u štampanom obliku sa ciljem da potrošači saznaju šta je pravi med, koje su njegove vrednosti i nauče šta je pravi med u trgovinama. Aplikacija “Medoteka” ima još plemenitiju svrhu jer omogućava da potrošači preko nje izaberu svoju opštinu, da im se otvori lista pčelara i izaberu kod kog će pčelara otići da kupe med. Ujedno da vide da on zaista postoji, a ne da kupe neki uvozni koji nema nikakvo poreklo, nikakvu sledljivost.
– Molim da se pojača sledljivost u proizvodnji, tj pakovanju meda. Da se tačno zna odakle je med. Koliko je ulaza u firmi, koliko je izlaza jer tu ima mnogo malverzacija od firmi koje se bave i falsifikovanjem – rekao je Živadinović i poručio da ovaj posao nije nimalo lako obaviti, ali da je to moguće jer pčelari imaju podršku države. Izražavajući želju da izvoz srpskog meda što pre krene u Kinu naglasio je da je pogon “Naš med” prva firma iz Srbije koja je dobila dozvolu Kine za uvoz meda u ovu zemlju. Sada je sve na firmi koja je zajednički formirana u Kini da što pre otvori ovo tržište kako bi naš med mogao da uđe u što više trgovina na osnovu čega može da se ostvari ozbiljan izvoz. Takođe je informisao učesnike i posetioce sajma da će proizvodni kapaciteti pogona ”Naš med” biti unapređeni novom mašinom za pakovanje meda vredne 31 milion dinara.
Tekst i foto: Gordana Nastić
