Srpska borovnica je završila svoju opsežnu fazu širenja. Nekada marginalizovano voće, pre svega zbog nepoznavanja njegovih bioloških osobina i potreba tržišta, raslo je na svega 3 do 4 hektara ekstenzivnih zasada u prvoj deceniji ovog veka. Proizvodnja borovnice kod nas je od 2006. godine povećavana i sada se gaji na oko 2,5 hiljade hektara. Savremene tehnike gajenja, uz povoljne prirodne uslove koji nam omogućavaju berbu u vreme kada borovnice nema u ovom delu sveta, obezbeđuju postizanje vrhunskog kvaliteta i viših cena u odnosu na konkurenciju.
Vreme prispeća plodova nam je i dalje prednost ali dominantno gajenje sorte Djuk u različitim područjima naše zemlje utiče da proizvođači u Zapadnoj Srbiji i na višim terenima u špicevima berbe ostvaruju znatno niže cene od onih u Mačvi. Takođe, smanjenju cene doprinosi i činjenica da su naši izvoznici većinski orijentisani na Holandiju, odakle se borovnica reeksportuje na treća tržišta.
Uprkos poskupljenju repromaterijala i manjku radnika
U zavisnosti od godine, berba borovnice kod nas obično počinje u prvoj dekadi juna, a na većim nadmorskim visinama završava se tokom avgusta. Pojedinih godina se desi da španska borovnica ostane duže na tržištu i to utiče na cenu u otkupu. I Maroko je sve prisutniji na tržištu, pa se i na rafovima u Srbiji ove godine nalazilo dosta borovnice i drugog jagodastog voća iz ove zemlje na severozapadu Afrike. Zbog poznate činjenice da je kod nas došlo do velikog pada proizvodnje maline, tokom maja meseca je zabeležen uvoz više kontigenata smrznute maline iz Maroka, a što se u prošlosti nikada nije dešavalo.
Bez obzira na pomenute prednosti koje se pre svega odnose na kvalitet, da bismo ostali i opstali na sve zahtevnijoj svetskoj pijaci, u narednom periodu je neophodno raditi u više pravaca da naši borovničari posle izuzetnog uspeha ne dožive sudbinu malinara. Iz tog razloga je neophodan intenzivniji rad svih aktera u borovničarskom biznisu koji treba da bude fokusiran na raznolikost, kvalitet, bolje pozicioniranje na postojećim i aktivnije pronalaženje novih tržišta.
Zbog sveukupne ekonomske situacije i krize koja je već duži niz godina prisutna u gotovo svim segmentima poljoprivredne proizvodnje, a ne samo u voćarstvu, ne može se očekivati značajnije povećanje površina pod borovnicom, niti pod drugim voćnim vrstama. Kontinuirani rast cena goriva, mineralnih đubriva i sredstava za zaštitu bilja, uz sve izraženiji nedostatak sezonske i stalne radne snage, značajno opterećuje proizvodnju i ograničava mogućnosti njenog širenja.
Do krajnjeg kupca bez holandskog posrednika
U takvim okolnostima, očuvanje postojećih pozicija na tržištu i dalje unapređenje proizvodnje moguće je pre svega kroz primenu savremenih poslovnih modela i veću komercijalnu sofisticiranost. Upravo u tom pravcu kreću se najrazvijenije svetske poljoprivrede. Suština takvog pristupa ogleda se u četiri ključne dimenzije koje bi i sektor proizvodnje borovnice u Srbiji trebalo intenzivnije da primenjuje.
Prva dimenzija odnosi se na aktivno upravljanje plasmanom na tržištima i prodajnim kanalima. Ovo je posebno bitno zbog toga što kilogram borovnice prodat direktno krajnjem kupcu ili pouzdanom trgovcu ostvaruje veću vrednost nego kilogram prodat holandskom posredniku. Za sada je naše poslovanje usmereno na ovaj drugi model zbog čega ostvarujemo niže cenu u izvozu, a što se odražava i na cene u otkupu. Prelazak na prvi model zahteva ulaganja u marketing i razvoj kupaca, preciznu logistiku održavanja hladnog lanca i dosledno poštovanje sledljivosti koja će, pored ostalog, uticati i na veću prepoznatljivost naše borovnice kod krajnjeg kupca. A upravo krajnji kupci plaćaju najvišu cenu pa većinski prelazak na prvi način funkcionisanja predstavlja siguran način zaštite relativno viših cena u odnosu na konkurenciju koja u svetskim okvirima nastavlja da raste.
Drugi način je efikasnija diverzifikacija izvoza, merena rezultatima, a ne pričama i namerama. Velika zavisnost od jednog tržišta, kao što je nama Holandija, nosi veliki komercijalni rizik, jer svaki poremećaj u tražnji, promena regulative ili pad cena direktno ugrožava poslovanje proizvođača i izvoznika. Ne treba podsećati šta se desilo sa našim proizvođačima jabuke zbog skoro jednostrane usmerenosti na tržište Rusije, kada je sa početkom ratnih dešavanja došlo do usložnjavanja logistike i poskupljenja transporta pa je skoro u potpunosti prestao izvoz jabuke iz Srbije u ovu zemlju. Zbog toga je za borovnicu neophodno postepeno širenje prisustva na više tržišta i smanjenje koncentracije prodaje na ograničen broj kupaca i destinacija.
