Ova stamena rasa goveda koju smo decenijama koristili najpre za vuču, potiče iz regije Podolije, koja se prostire na području Ukrajine, Moldavije i Rumunije. Poznata je po izdržljivosti, otpornosti na teške uslove i visokom proizvodnom potencijalu. Ima karakterističan izgled snažnog tela, srednje je veličine i kratke dlake.
Podolsko goveče je krupno, grube konstitucije. Masa krava je od 400 do 600 kg, a bikova 750 do 1000 kg. Telo je sivo, a gubica, vrhovi rogova i papci su uvek tamno pigmentisani. Ima izuzetno velike rogove u obliku lire, čija dužina može biti i 1 m, a raspon i do 1,5 m. Kasnostasna su goveda, junice se pripuštaju sa 2 do 2,5 godine starosti. Telad pri teljenju imaju masu između 18 i 40 kg. Potpun porast krave dostižu tek posle 5 godina. Mlečnost krava podolske rase je 700-1.100 kg mleka sa 4% mlečne masti, što znači da je mlečnost tolika da se tele othrani. Laktacija obično traje 7-8 meseci. Kvalitet mesa podolca je loš, jer je meso, kao i kod ostalih radnih rasa goveda, suvo i žilavo. Mišići su slabo prožeti lojem.
Podolska rasa iz Vojvodine uticala je na stvaranje kolubarskog govečeta u Srbiji u području gornjeg toka reke Kolubare i na govedarstvo Bosanske Posavine, gde je gajeno posavsko goveče ili posavska gulja. Prodorom simentalaca u Vojvodinu, podolac je poslužio kao osnova za stvaranje domaće šarene rase. Sve do pre 100 godina podolska rasa je bila rasprostranjena svuda po Vojvodini i Slavoniji, tj. u rejonima izrazite poljoprivredne proizvodnje, dok je kasnije njegov rejon rasprostranjenosti sveden na jedan deo Banata, i to onaj oko Deliblatske peščare i na padine Fruške gore.
Podolsko goveče se često koristi u poljoprivrednoj proizvodnji zbog sposobnosti da izdrži surove klimatske uslove i teške radne uslove. Njihova izdržljivost i sposobnost da se prilagode različitim okruženjima čine ih popularnim izborom za uzgoj u regijama s oštrim klimatskim uslovima. Sosobni su da se adaptiraju na razne klimatske prilike, a među dobrim osobinama su otpornost na bolest , sposobnost kompenzacije posle nepovoljnih uslova, lako teljenje, praktično potpuno bez pomoći, kao i dobre materinske osobine.
Kako bismo sačuvali ovu odumiruću rasu, u Vojvodini se ovom govečetu daje nova uloga aktivne zaštite staništa. Po uzoru na severnije zemlje, gde se ono čuva i gaji, i kod nas se sada trska “kosi” uz pomoć ovog govečeta. aime, ono je veoma pogodno za održavanje zaštićenih travnih staništa i revitalizaciju močvarnih staništa, jer nije preterano zahtevno i rado se hrani mladom trskom, lošeg kvaliteta.
