AUTOHTONE TREŠNJE I VIŠNJE ODOLEVAJU KLIMATSKIM PROMENAMA
Industrijalizacija, modernizacija poljoprivrede i „konzumerizam“ definisali su savremeni svet i promenili prirodu i sadržaj naših trpeza. Međutim, dok svakodnevno dobijamo različite informacije o kvalitetu namirnica koje kupujemo, jedna od posledica ovih promena ostala je donekle zanemarena. Reč je o ubrzanom gubitku biodiverziteta, što je fenomen uočen širom sveta koji ostaje bez sve većeg broja poljoprivrednih biljaka.
Komercijalne sorte rađaju više i lepše plodove ali često slabije podnose klimatske izazove. Savremena potrošnja utiče, između ostalog, i na prioritetne ciljeve pri stvaranju novih sorti poljoprivrednih biljaka. Kada govorimo o voćkama, velika urbana tržišta zahtevaju pre svega izraženu krupnoću i obojenost, odnosno atraktivnost plodova. Te osobine presudno određuju cenu i rentabilnost proizvodnje. Poslednjih decenija u vodećim svetskim institucijama ukršta se relativno mali broj tzv. roditeljskih sorti, poželjnih komercijalnih osobina, u cilju dobijanja novih, čiji će plodovi biti još krupniji, obojeniji, čvršći, pogodni za transport na udaljene destinacije.
Siromašenje voćarskog genetičkog fonda
Ipak, postoje i negativne posledice ovakvih dugotrajnih jednostranih postupaka u selekciji: gube se mnoga kvalitativna svojstva, poput harmoničnog ukusa, arome, ali i otpornosti na faktore iz okruženja kao što su npr. uzročnici bolesti ili nepovoljni klimatski faktori. Pritom su se autohtone sorte voćaka našle na marginama okućničke i pretežno neprofitabilne poljoprivrede. Gaje se sporadično, uglavnom za sopstvene potrebe, a ono što preostane iznese se na lokalnu pijacu, ili eventualno preradi u atraktivne proizvode namenjene pobornicima zdrave ishrane. Zahvaljujući voćarima – entuzijastima, ponekad se šire na druge okućnice i manje voćnjake ali se uglavnom zadržavaju u lokalnom okruženju.
Koje sorte čuvaju autohtone gene možete pročitati ukoliko se pretplatite na e-izdanje časopisa Dobro jutro.
