Kada se povede priča o tome šta se najviše isplati u poljoprivredi, prva asocijacija prosečnog građanina su maline. Godinama čitamo naslove o malinama kao najunosnijoj voćki. Ipak, Srbija nije najveći proizvođač malina na svetu, ali kupina – jeste. Uz kupinu, sve više poljoprivrednika odlučuje se za vrlo traženu borovnicu pa ove dve voćke polako izlaze iz senke čuvenog „crvenog zlata“.
Stručnjaci kažu da je borovnica “nova malina” za naše voćare, jer kod nas dospeva za berbu baš kad je u svetu nema dovoljno, dobrog je kvaliteta i relativno povoljnijih cena u odnosu na konkurenciju. Zato je sve traženija na svetskom tržištu.
Sadnja u kanale, leje, jame ili saksije
Borovnica ima veoma visoke zahteve u pogledu strukture i sastava zemljišta. To diže cenu materijala i radne snage za pripremu cele površine zasada pa se uglavnom koriste drugi načini: sadnja u kanale (rovove), sadnja na lejama (bankovima), sadnja u iskopane jame, ali i saksijsko gajenje borovnice. Za komercijalno i rentabilno gajenje borovnice posebno je značajno obezbeđenje uslova za navodnjavanje i orošavanje kvalitetnom vodom.
Ekspanzija u Čileu, Peruu, Poljskoj, Ukrajini i…
Prema podacima Međunarodne organizacije za borovnicu, ova biljka se u svetu gaji na 135.338 hektara sa kojih se ubere oko 655.000 tona godišnje. Oko 90% svetske proizvodnje ostvaruje se u SAD, Čileu, Kanadi, Argentini, Poljskoj, Nemačkoj, Španiji, Meksiku i Australiji.
-Poslednjih godina, proizvodnja visokožbunaste borovnice najveću ekspanziju doživljava u Čileu, gde zauzima više od 16.000 ha. I Peru je zemlja u kojoj se drastično uvećala proizvodnja borovnice i to u zadnjih pet godina. Proizvodne površine u ovoj zemlji su sa 2.424 ha u sezoni 2015/16. godine narasle na 14.789 ha u 2020. godini – kaže dr Aleksandar Leposavić, jedan od naših vodećih stručnjaka za proizvodnju i promet ovog voća. – Ističe i da, kad je Evropa u pitanju, i u Poljskoj i Ukrajini u poslednje vreme borovnica zauzima još značajnije površine.
Dodaje da u našem voćarstvu visokožbunasta borovnica traži svoje mesto od sedamdesetih godina prošlog veka. U tom periodu podignuti su manji, uglavnom ogledni, zasadi u okolini Užica (Jelova Gora, Bela Zemlja), Vlasinskog jezera, Knjaževca i Peći. Rezultati su izostali iz više razloga, ali pre svega zbog nepoznavanja bioloških karakteristika i tehnologije gajenja visokožbunaste borovnice.
… naša – treća sreća
– Veće interesovanje za borovnicu javlja se ponovo devedesetih godina prošlog veka – podseća dr Leposavić. – To je posledica smanjenog interesovanja za malinu i rasta tražnje borovnice na svetskom tržištu. U tom periodu podižu se zasadi na nekoliko lokaliteta: Lučani, Viča, Osečina, Pecka i drugi.
Poslednjih godina doživljavamo, kao – treću sreću, opet sve veće interesovanje proizvođača jagodastog voća u Srbiji za podizanje zasada visokožbunaste borovnice. Prvi uspešni koraci u tom cilju napravljeni su u opštini Arilje, kada je na prostoru ove opštine posađeno 10 hektara ove voćne vrste. Trenutno se u Srbiji visokožbunasta borovnica gaji na oko 2.500 hektara, s tendencijom rasta proizvodnje.
Ipak, ni u gajenju ovog voća stvari ne mogu da idu glatko. Kako ističe naš sagovornik, problemi novih proizvođača borovnice su visoka početna ulaganja po jedinici površine, visoki zahtevi ove kulture u pogledu odgovarajućih uslova za uspešno gajenje u zemljištu ili u saksijama, kao i još neosvojene pozicije na svetskom tržištu, na kome se moraju sresti s konkurencijom iz zemalja koje veće znanje i tradiciju u proizvodnji i preradi ove vrste voća.
