Насловна ТЕМЕ ВОЋЕ Наши адути за светску пијацу

Наши адути за светску пијацу

БОРОВНИЦА И КУПИНА ИЗАШЛЕ ИЗ СЕНКЕ „ЦРВЕНОГ ЗЛАТА“

54
Foto: Adobe Stock

Када се поведе прича о томе шта се највише исплати у пољопривреди, прва асоцијација просечног грађанина су малине. Годинама читамо наслове о малинама као најуноснијој воћки. Ипак, Србија није највећи произвођач  малина на свету, али купина – јесте. Уз купину, све више пољопривредника одлучује се за врло тражену боровницу па ове две воћке полако излазе из сенке чувеног „црвеног злата“.

Стручњаци кажу да је боровница “нова малина” за наше воћаре, јер код нас доспева за бербу баш кад је у свету нема довољно, доброг је квалитета и  релативно повољнијих цена у односу на конкуренцију. Зато је све траженија на светском тржишту.  

Садња у канале, леје, јаме или саксије

Боровница има веома високе захтеве у погледу структуре и састава земљишта. То диже цену материјала и радне снаге за припрему целе површине засада па се углавном користе други начини: садња у канале (ровове), садња на лејама (банковима), садња у ископане јаме, али  и саксијско гајење боровнице. За комерцијално и рентабилно гајење боровнице посебно је значајно обезбеђење услова за наводњавање и орошавање квалитетном водом.

Експанзија у Чилеу, Перуу, Пољској, Украјини и…

Према подацима Међународне организације за боровницу, ова биљка се у свету гаји на 135.338 хектара  са којих се убере око 655.000 тона годишње. Око 90% светске производње остварује се у САД, Чилеу, Канади, Аргентини, Пољској, Немачкој, Шпанији, Мексику и Аустралији.

-Последњих година, производња високожбунасте боровнице највећу експанзију доживљава у Чилеу, где заузима више од 16.000 ха. И  Перу је земља у којој се драстично увећала производња боровнице и то у задњих пет година. Производне површине у овој земљи су са 2.424 ха у сезони  2015/16. године нарасле на 14.789 ха у 2020. години – каже др Александар Лепосавић, један од наших водећих стручњака за производњу и промет овог воћа. –  Истиче и да, кад је Европа у питању, и у Пољској и Украјини у последње време боровница заузима још значајније површине.

Додаје да у нашем воћарству високожбунаста боровница тражи своје место од седамдесетих година прошлог века. У том периоду подигнути су мањи, углавном огледни, засади у околини Ужица (Јелова Гора, Бела Земља), Власинског језера, Књажевца и Пећи. Резултати су изостали из више разлога, али пре свега због непознавања биолошких карактеристика и технологије гајења високожбунасте боровнице.

 … наша – трећа срећа

– Веће интересовање за боровницу јавља се поново деведесетих година прошлог века – подсећа др Лепосавић. – То је последица смањеног интересовања за малину и раста тражње боровнице на светском тржишту. У том периоду подижу се засади на неколико локалитета: Лучани, Вича, Осечина, Пецка и други.

Последњих година доживљавамо, као – трећу срећу, опет све веће интересовање произвођача јагодастог воћа у Србији за подизање засада високожбунасте боровнице. Први успешни кораци у том циљу направљени су у општини Ариље, када је на простору ове општине посађено 10 хектара ове воћне врсте. Тренутно се у Србији високожбунаста боровница гаји на око 2.500 хектара, с тенденцијом раста производње.

Ипак, ни у гајењу овог воћа ствари не могу да иду глатко. Како истиче наш саговорник, проблеми нових произвођача боровнице су висока почетна  улагања по јединици површине, високи захтеви ове културе у погледу  одговарајућих услова за успешно гајење у земљишту или у саксијама, као и још неосвојене позиције на светском тржишту, на коме се морају срести с конкуренцијом из земаља које веће знање и традицију у производњи и преради ове врсте воћа.

You need to login to view the rest of the content. Please . Not a Member? Join Us