U Sremskim Karlovcima, nadaleko poznatim po kulturno-istorijskom nasleđu i duhovnosti, ali i po istaknutoj vinogradarsko- vinskoj tradiciji koja se proteže kroz vekove, 1. aprila 1947. godine nikla je jedna od najstarijih naučno-istraživačkih ustanova na teritoriji Vojvodine, pa i Srbije – Pokrajinski zavod za vinogradarstvo i vinarstvo, sadašnji Departman za voćarstvo, vinogradarstvo, hortikulturu i pejzažnu arhitekturu, koji funkcioniše kao sastavni deo Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu. Departman je danas moderna obrazovna i naučna institucija, čije ogledno polje za vinogradarstvo u Sremskim Karlovcima predstavlja poligon za istraživanje sorti vinove loze, selekciju i stvaranje novih, obuku studenata, ali i proizvodnju grožđa i vina, koja dospevaju do nepca ljubitelja tog pića. Sa kolekcijom koja sadrži više od sedam stotina sorti i klonova, Departman je najveća banka gena u ovom delu Evrope.
-Naš primarni zadatak jeste vinogradarstvo – kaže enolog na oglednom dobru Siniša Ostojić. – Bavimo se ispitivanjem sorti vinove loze iz raznih delova sveta i pratimo kako se one ponašaju u našim agroekološkim uslovima. Od svake sorte imamo po šest čokota, istog uzgojnog oblika i manje-više na istom zemljištu, i kod njih se meri koliki je prinos, šećer, kiseline, rH vrednost, i ti podaci se posle statistički obrađuju. Od onih koje nam se učine interesantne, pravimo mikrovinifikaciju. Imamo ih na desetine, nekad i stotine svake godine. Vina proizvedena u tom istraživačkom procesu se u određenom trenutku probaju, ocenjuju i prate iz godine u godinu.
Pobedonosni klon „italijanskog rizlinga“
Siniša Ostojić kaže da je klon „italijanskog rizlinga“ SK-54, autorsko delo stručnjaka s ovog Departmana, pun pogodak. Ko sadi „italijanski rizling“, kako se samo kod nas naziva ta sorta, ili „graševinu“, traži SK-54. Pokazao se kao superioran u odnosu na sve ostale klonove „italijanskog rizlinga“. U odnosu na populaciju, daje veći rod, veći procenat šećera i bolje kiseline, a i aromatski potencijal mu je mnogo iznad populacije. S određenim selekcijama kvasaca, dobijaju se vrhunska vina.
-To je sorta specifična za naš region i ne treba tako lako da je se odričemo, jer daje odlične rezultate – poručuje Ostojić.
Pored ispitivanja već stvorenih sorti, napominje Ostojić, u ovoj naučnoj kući bave se i oplemenjivačkim radom. Taj posao odvijao se u nekoliko etapa od nastanka Departmana, odnosno Instituta za vinogradarstvo, kako Karlovčani još uvek nazivaju ovu instituciju u svom mestu. U prvoj generaciji radilo se na tome da se poboljšaju domaće sorte. Iz te prve skupine novonastalih sorti poznati su, između ostalih, „sila“ i „probus“.
-To je dugotrajan proces i da bi se stvorila jedna sorta treba da protekne 20 do 30 godina – objašnjava Siniša Ostojić i dodaje da samo priznavanje nove sorte ne garantuje da će je vinogradari prihvatiti, jer među njima vlada izraziti tradicionalizam. – U drugoj etapi oplemenjivačkog rada cilj je bio da se poveća otpornost na niske temperature. I u toj grupi su postignuti dobri rezultati, iako sorte uglavnom nisu zaživele. U trećoj generaciji težilo se dobijanju sorti koje će biti optporne na najvažnije bolesti – pepelnicu i plamenjaču. Takve su, na primer, „panonija“ i „bačka“. Poslednja koja je priznata je „dionis“, nastala ukrštanjem „kaberne frana“ i jedne naše sorte – „panonije“.
Departman u Karlovcima poseduje 14 hektara vinograda, a polovina roda s te površine završi u podrumu, odnosno u vinima. Oko dva hektara su eko vinogradi u koje mehanizacija ne zalazi i ne primenjuju se nikakva zaštitna sredstva. U paleti departmanskih vina mogu se naći „sila“, „italijanski rizling“, i to klon SK-54, stvoren upravo u ovoj naučnoj kući, „roze“, koga ne proizvode od sopstvenih sorti, a ovogodišnji je nastao od „muskat hamburga“, „frankovke“ i „merloa“. Asortiman vina još čine „probus“, kojeg smatraju krunom svoje proizvodnje, te „petra“, koja je ponela epitet damskog vina. To je sorta nastala u drugoj generaciji ukrštanja i od nje, s obzirom da nakuplja mnogo prirodnih šećera, proizvode desertno vino. Kada to godina dozvoli, ovde se proizvodi i „dekanovo vino“ – kupaža „probusa“, „merloa“ i „kaberne sovinjona“ u različitim odnosima u zavisnosti od godine. Ono što u ovoj vinskoj kući ljubitelji vina neće naći, jeste „bermet“. Nekada je i to tradicionalno karlovačko desertno vino bilo u njihovom sortimentu, ali su u međuvremenu odustali od njega.
„Sila“ opravdala očekivanja
Iako nastala u prvoj grupi oplemenjivačkog rada, „sila“ tek poslednjih desetak godina sve više dobija na značaju. Prema rečima Siniše Ostojića, izuzetno je interesantna sorta, ali se, nažalost, nije dovoljno proširila van Fruške gore, a na njoj najviše je ima u Sremskim Karlovicma.
– To vino se sve više traži – kaže Ostojić. – Mi skoro da nemamo dovoljne količine da zadovoljimo potražnju. Mogli bismo je nazvati „lajt šardone“. Ima arome „šardonea“, od kog je nastala ukrštanjem sa „kevedinkom“, umeren alkohol, između 12 i 13 odsto. Prijemčiva je većini potrošača, ali je žene naročito vole. Dosta je rodna sorta, grozd je krupan i rastresit i nikad nema problema sa botritisom.
-„Probus“ je, moram priznati, moj miljenik – sa smeškom ističe Ostojić. – Nastao je ukrštanjem „kadarke“ i „kaberne sovinjona“. Još od studentskih dana mi je zapao za oko. Zasadili smo ga sada na jednoj manje bujnoj podlozi, jer je on sam po sebi bujnija sorta, i trudimo se da ga obuzdamo. Sva sreća te su i drugi proizvođači prepoznali njegove potencijale, i sve ga više sade. Na njegovoj strani su pre svega činjenica da je to sorta stvorena kod nas i u tom smislu proizvođači mogu da ponude nešto ekskluzivno, autohtono, što ne može drugde da se proba. Daje visokokvalitetno vino, u rangu je sa „kaberne sovinjonom“ i „kaberne franom“, ali je mnogo obojenije, ima oko 1.100 do 1.300 miligrama antocijana po litru. Nema grube i egresivne tanine kao „kaberne fran“ i „sovinjon“ na početku, ali to je vino koje poseduje punoću. Osetljiv je na niske temperature i treba voditi računa o mestu za sadnju, što znači da ga ne treba saditi na niskim terenima. Podložan je i botritisu ako je vlažna jesen.
U Departmanu ga smatraju svojim najboljim vinom. Proizvode ga kao sortno vino kada godina da vrhunski kvalitet grožđa. Odležava u barik buradima oko godinu. Potom ide u bocu, gde provede bar šest meseci, a onda se šalje na tržište. Kada grožđe nije vrhunskog kvaliteta, onda ga kupažiraju sa „kaberne sovinjonom“ i „merloom“, i tada nosi ime „dekanovo vino“. Ono spada u grupu najprodavanijih vina na Departmanu.
Na oglednom polju proizvode i sadni materijal za svoje potrebe, ponekad i za prodaju. Vino prodaju na oglednom polju, na fakultetu i u nekoliko vinoteka i kafića u Novom Sadu. Planiraju da se okušaju i u proizvodnji vinjaka i konjaka, i za to merkaju „župljanku“, sortu koja je proizvod naučnog rada osnivača ove kuće dr Dragoslava Milisavljevića.
Z. Milosavljević
Dobro jutro broj 563 – Mart 2019.
