Zašto kažemo „zdrav kao dren“? Zato što je od davnina poznata vrednost te biljke. Lekovit je svaki njen deo – i plod, i list, kora, cvet, i sveže i osušene koštice. A da može da donese i profit, shvatili su meštani banatskog Krajišnika.
Darija Pilipović je rodom iz Bosne a drenjina je, kaže, dok je bila dete, u njenoj kući bila obavezno voće.
Selidba u Banat za nju nije značio i oproštaj od drenjine.
„Donela sam pre četrdeset godina i presadila, i eto koliko je porasla i odatle nosi celo selo. Ima oko stotinu kuća presađene drenjine“, ispričala je Darija.
U Krajišniku su uglavnom doseljenici iz Bosne.
U želji da sačuvaju voće kao uspomenu iz rodnog zavičaja, danas se gajenjem drenjina bavi više od stotinu porodica.
„Zahtevne nisu, to je voće jako zdravo, to svaka kuća treba da ima. Inače, sada ova stabla daju od deset do stotinu kilograma drenjina, jedino je malo problem za kupljenje, a inače ovo drugo ide lako, nema da se pršće, nema ništa, a stablo daje do dve stotine kilograma“, kaže Duško Pilipović iz Krajišnika.
„U prilogu činjenica da je on lekovit, svakako ide i hiljadugodišnje, da kažem, korišćenje različitih preparata koji su se koristili u narodnoj medicini tradicionalnoj. To su bili melemi, tonici, razne kreme koje mogu da se spravljaju i od kore, lista, koštice, čak ploda od merzopaka svakako, a sa druge strane, ni medicina modernog doba ne ignoriše lekovitost drena“, objasnila je Sandra Bjelić sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.
Godine 2017, u Krajišniku je osnovano udruženje žena kojem je prvenstveni cilj da se bavi preradom drenjine.
„Asocijacija žena Krajišnik radi liker od drenjine, slatko, džemove i dosta drugih proizvoda koje želimo da plasiramo kako na domaćem tako i inostranom tržištu“, kaže predsednica udruženja Krajišnik Mirjana Umićević.
U Krajišniku su pokrenuli i inicijativu da jednom godišnje organizuju i Dane drenjina, kako bi okupili sve voćare iz Srbije koji se bave njenom proizvodnjom.
Izvor: RTS
Foto: Agroklub.rs
