NA KRAJU LOŠE VOĆARSKE GODINE
Ova godina je, generalno uzev, bila veoma nepovoljna za naše voćare. Veoma je malo onih koji mogu da kažu da su zadovoljni ovogodišnjim rodom svojih voćnjaka i svojom zaradom, a verovatno nema nijednog koji se ne preispituje šta i kako dalje sa zasadima, koji, činjenica je, poslednjih godina donose sve manju dobit. Kako je poljoprivredna sezona završena i kada se podvuče crta, može samo da se kaže: „Hvala Bogu, prošla je i ne ponovila se!
Kako ističu dobri poznavaoci prilika u našem voćarstvu, usmerenost na tržište Rusije i dobro poznati problemi sa plasmanom voća u tu zemlju, uticali su da se interesovanje za podizanje novih zasada jagode u velikoj meri smanji. Takođe, dobar deo proizvođača ovog voća je znatno redukovao ulaganja. To je dovelo do znatno skromnijeg stanja u zasadima jagode u glavnim proizvodnim regionima Srbije.
Samo borovničari imali solidnu zaradu
Proizvodnja maline već duže vreme trpi posledice neregulisanih odnosa između proizvođača i otkupljivača, a ova i prethodna godina su posebno obilovale nelogičnostima zbog kojih su malinari nikada neodlučniji i nespremniji dočekali početak nove sezone. Ako se tome doda i činjenica da veliki broj proizvođača još uvek nije naplatio predatu malinu, onda i ne treba da nas čudi što mnogi od njih nivo ulaganja sveli na minimum. Slična situacija je i kod kupine.
Samo visokožbunasta borovnica, koja je u prethodnim godinama imala veliku ekspanziju i našu zemlju svrstala među značajne proizvođače najkvalitetnijih plodova u evropskim okvirima, donela je svojim proizvođačima solidnu zaradu. Postigli su dosta povoljniju cenu od prošlogodišnje, pre svega, za prodaju borovnice na stranim tržištima. Mnogi proizvođači borovnice su prošle godine bili prinuđeni da prekinu berbu zbog loše cene, ili da se organizuju porodično da taj zahtevni posao obave bez angažovanja dodatnih berača.
Pored ekonomskih razloga, ekstremna suša tokom sezone dodatno je uticala na pad proizvodnje većine voćnih vrsta. Najviše problema i najveći pad ove godine je zabeležen u proizvodnji maline, kupine i oraha, a suša i kasni prolećni mrazevi su uticali da pojedina područja ostanu bez šljive, kajsije, trešnje i drugog voća.
Odustajanje od savremenih tehnologija?
Uopšteno posmatrajući, u našoj zemlji postoji trend pada ulaganja u voćarsku proizvodnju i može se reći da polako odustajemo od liderske pozicije u primeni savremenih tehnoloških rešenja u ovom delu Evrope. To je logična posledica sve nesigurnijeg plasmana voća. U tom pogledu, najtežu situaciju imamo u proizvodnji jabuke. Sve ovo uslovljava da proizvođači, iako prate dešavanja i svetske tokove, nemaju finansijskih mogućnosti za primenu savremenijih tehnologija u svojim voćnjacima. Treba naglasiti da Srbija po ovom pitanju nije izuzetak i da trend opadanja ulaganja u voćarstvo postoji i u drugim zemljama Evrope i sveta, mada proizvođači u razvijenijim ekonomijama imaju daleko značajnije podsticaje i veću sigurnost za plasman svojih proizvoda.
Piše: Dr Aleksandar Leposavić, Institut za voćarstvo Čačak
20 DŽEPNIH KNJIGA
Pred vama je svih 20 džepnih knjiga iz serijala „Moj voćnjak“, „Moj povrtnjak“, „Moj vinograd“ i „Moje cveće“. Knjige u formatu 16x12cm u punom koloru na 64 strane, lake za korišćenje i uvek pri ruci.
Moj voćnjak će vas upoznati kako da krenete i počnete da formirate svoj zasad, pripremite zemljište, odaberete voćnu vrstu.
Tu su i Jabuka, Višnja, Trešnja, Kruška, Borovnica, Jagoda, Malina, Leska, Šljiva, Kajsija, Ruža, Paradajz, Paprika, Krompir, Krastavac, Grašak, Pasulj, Lukovi i Vinograd.
0691154004
dobrojutro.redakcija@gmail.com
