SOLITARNE PČELE BOLJI OPRAŠIVAČI OD MEDONOSNIH
Čim se u proleće u polju pojave prvi cvetovi trava i divljih voćaka i šiblja, tu su i pčele koje vredno lete s jednog na drugi cvet i oprašuju ih. One su uvek znak da će u leto i jesen biti puno ukusnih plodova ali i meda. Međutim, nisu sve pčele medonosne. Postoje i one koje ne žive u košnicama, ne prave vosak i med. Ipak, oprašuju voćke i dragocene su za svakog voćara, jer sleću na cvetove baš onih vrsta koje medonosne pčele zaobilaze. Po izgledu, ove dve vrste su veoma slične, ali kad se nađu jedna pored druge, vidi se razlika. Solitarna je sitnija.
Solitarne pčele ili kako ih još zovu divlje, samice, vredniji su oprašivači od medonosnih. Iako mnogi ne znaju ni da postoje, one su korisnije od medonosnih, a za uzvrat ne traže ništa, ili gotovo ništa. Lete na nižim temperaturama, ne prave razliku između cvetova različitih voćnih vrsta, aktivne su samo za vreme cvetanja i otpornije su na pesticide. Broj oprašenih, u odnosu na samo posećene cvetove, mnogo je veći, jer im je površina tela takva da dlačicama pokupe mnogo više polena od medonosnih pčela. U procesu sakupljanja polena solitarne pčele ukršteno oprašuju cvetove, pa se iz takvih razvijaju krupniji i kvalitetniji plodovi.
Svaka ženka je i radilica, i matica
Među solitarnim pčelama nema hijerarhije. Sve ravnopravno rade pojedinačne plodne ženke koje su ujedno i matice, i radilice. Svoja gnezda najradije prave u šupljinama barske trske, kojom su se nekad pokrivali krovovi kuća. Solitarna pčela leti u krug 200 do 250 metara od svog gnezda-kućice. Stoga je za efikasno oprašivanje voćnjaka raspored kućica od velike važnosti, a bitno je i da u zasadu budu postavljene nedelju dana pre punog cvetanja, jer prvo izleću mužjaci, pa tek nekoliko dana kasnije i ženke, koje imaju najvažnu ulogu u oprašivanju. Kod nas su zastupljene dve vrste solitarnih pčela: Osmia cornuta, koja je dominantna i Osmia bicornis (rufa) koja se veoma retko može videti. Jedina razlika između njih je u tome što Osmia bicornis izlazi nedelju dana kasnije, pa je pogodnija za biljne vrste i sorte koje kasnije cvetaju, kako pčele predugo ne bi lutale bez polena.
Sve aktivnosti u životu solitarnih pčela, odnosno, osmija obavljaju pojedinačne plodne ženke, a uloga mužjaka je samo da ih oplodi. Svaka ženka tokom aktivne sezone živi sama i pojedinačno zasniva gnezdo u kojem ostavlja potomstvo i odmah ugine. To znači da solitarne pčele nikada ne dočekaju svoje potomstvo koje će se razviti do avgusta, a izleteti narednog proleća, što znači da imaju jednu generaciju godišnje.
Ove pčele ne proizvode med ni vosak. Odrasli se pojavljuju u rano proleće, izleću čim se ustale topli dani i krene obimnije cvetanje biljaka, pre svega voćaka. Posle parenja mužjaci uginu, a ženke kreću u potragu za odgovarajućim mestom za gnežđenje, i to traganje traje dan-dva. Dok traže mesto gde će odložiti jaja, ženke, radi sopstvene ishrane i tada oprašuju cvetove, i u toj potrazi mogu se značajnije udaljiti od mesta iz kojeg su izletele.
Osmije se gnezde u već postojećim šupljinama u drvetu, ne kopaju same tunele. Zasnivaju gnezda u šupljinama barske trske, u šupljinama starog drveća, u pukotinama i otvorima starih drvenih ili neomalterisanih kuća. Kad ženka solitarne pčele nađe tunel pogodan za zasnivanje gnezda, na njegovom dnu napravi pregradu (čep) od blata, donese polen i nektar i na tu masu položi jaje, zatvori ćeliju vlažnom zemljom, a zatim gradi novu ćeliju u nizu. Na ulazu u tunel ostavi oko dva cm slobodnog prostora za uletanje i izletanje i na kraju otvor zatvori debelim čepom od blata. U tunelu pčela može da izgradi 6 do 8 ćelija, retko do 15, što zavisi od njegove dužine. Najpogodniji je tunel dužine oko 15 cm, s prečnikom otvora desetak mm. U svaki tunel jaja polaže samo jedna ženka, a one mogu da se gnezde jedna pored druge, obavezno u drugom tunelu, u manjim ili većim populacijama, ali bez ikakvog međusobnog kontakta. Ova osobina se naziva gregarnost. Valja znati da se iz neoplođenih jaja razvijaju mužjaci, a iz oplođenih ženke.
Veoma važne za krušku
Iz jaja se, u zavisnosti od temperature, za nekoliko dana izlegu larve koje se aktivno hrane. Kad potroše hranu, ulutkaju se u kokon. Do kraja avgusta u kokonima se razviju odrasle jedinke koje tamo prezime i gnezdo napuštaju u proleće sledeće vegetacije. Da bi se poboljšalo oprašivanje, posebno kod samobesplodnih voćaka, kućice, odnosno snopiće s trskom treba postavljati po čitavom voćnjaku.
U manjem voćnjaku kućica s cevčicama trske smešta se u sredinu zasada, tako da divlje pčele, koje lete 200 do 250 metara u prečniku, mogu oprašivati sve voćke. Ulaz u kućicu treba zaštititi mrežom od žice, kako bi se pticama onemogućilo da uništavaju kokone u trskama. Važno je voditi računa da se trščana kućica tokom vegetacije ne pomera da se zemljani čepovi ne bi izlomili i da jaja, a kasnije i mlade pčele, kada zahladi, ne bi izmrznule. Osmije su, iako otpornije od medonosnih, ipak osetljive na pesticide, pa ako voćnjak nije organski, treba napraviti takvu kućicu koja se može zatvoriti, a voćnjak treba štititi u kasnim večernjim satima, kada sve pčele odu na spavanje.
U većim voćnjacima na svakih 30 metara postavljaju se snopovi trske, ušuškani u razne elemente – isečene plastične cevi od kanalizacije, plastične flaše s odstranjenim dnom i grlićem, blokove od siporeksa… Kada se zna da osmije naredne vegetacije nikada ne koriste jednom upotrebljene trščane cevčice, svake godine treba na vreme dodavati novu trsku, a staru izbacivati. Ponekad je u početku izletanja potrebno da se pčele malo prihrane medom, naročito ako u blizini nemaju dovoljno rascvetalih voćaka i drugih biljaka u cvetu. Bilo bi dobro da se u blizini staništa za pčele postave i posude s peskom i vodom, da one ne bi gubile vreme na traženje materijala za zidanje ćelija u trsci.
Najveću korist od pčela imaju one voćne vrste i sorte koje su samobesplodne i autoinkompatibilne, ali i one koje su samooplodne ili su sklone partenokarpiji. Najbolji primer je kruška. Cvet ove voćke, kod većine sorti, je skoro u potpunosti samobesplodan i potrebno je da ga opraše insekti. Kako u nektaru kruške ima kapilarne kiseline, zbog koje je ostali insekti izbegavaju, uloga solitarne pčele je izuzetno velika, jer njoj ova kiselina ne smeta.
Piše: Svetlana Mujanović
