Pre unošenja u skladište, odmah na njivi ili u međuskladištu kod povrtara koji imaju takav prostor, luk valja prebrati, odvojiti oštećene i bolesne lukovice, razvrstati po veličini, upakovati i tek tada skladištiti. Kod velikih proizvođača to rade mašine, dok povrtari koji imaju manje površine to obavljaju ručno. Radnici, koji obavezno nose rukavice, prvo odvoje sve suve listove, odseku lažno stablo i ostale delove, nečistoću (grudvice zemlje i kamenčiće), pa tek tada lukovice sortiraju prema veličini i prebacuju na gomile sa kojih će se pakovati u džakove, kartonske kutije, ili u gajbe.
Sve ove poslove valja raditi veoma savesno. Treba imati na umu da svako okretanje i premeštanje lukovica stvara dodatna oštećenja, najčešće nevidljiva, koja mogu uticati na dužinu čuvanja.
Svrha skladištenja crnog luka je produženje perioda čuvanja i smanjenje gubitaka na najmanju moguću meru. Iz tog razloga je veoma važno da parametri u skladištu – temperatura i relativna vlažnost, budu održani na nivou koji će smanjiti rizik od klijanja ili razvoja parazita, izazivača bolesti.
Optimalni uslovi za čuvanje glavica luka su: temperatura vazduha u skladištu nula Celzijusovih stepeni, relativna vlažnost od oko 85 procenata i obavezna ventilacija. Postoje i skladišta sa posebnom tehnologijom dosušivanja i čuvanja luka. U njima se on čuva u velikim boksovima sa rešetkastim podom, i tu se lukovice dosušuju toplim vazduhom zagrejanim specijalnim kaloriferima na 45 stepeni u toku 24–48 časova, prema potrebi. Posle toga temperatura i vlažnost vazduha se održavaju na tom nivou.
U zavisnosti od količine koja će se čuvati, luk se može skladištiti na razna mesta. Za nedeljne i mesečne potrebe u domaćinstvu čuva se u ostavi, šupi, podrumu… Nešto veće količine drže se u šupama ili natkrivenim objektima izgrađenim od raspoloživih materijala, u kojima može da se obezbedi dobra prirodna ventilacija, te tako i uslovi za dosušivanje ljuske i spoljnog sloja i spreči razvoj bolesti. U ovakvim skladištima luk može kvalitetno da se čuva jedan, najviše dva meseca, a pre iznošenja na tržište valja ga ponovo pregledati i sortirati jer gubici mogu da budu i do 30 procenata.
Veće količine na duže vreme skladište se u objektima sa prinudnom ventilacijom. U njima se glavice prosušuju zagrejanim vazduhom. On se posebnim kanalima dovodi do skladišnog prostora, koji može biti i metalne mrežne konstrukcije. Vazduh se zagreva u fazi dosušivanja, a kasnije po potrebi. Korišćenjem jednostavnog diferencijalnog termostata može lako da se ostvari ventilacija, ali je potrebno da spoljašnja temperatura bude niža od one u objektu. Ovakva skladišta su jednostavne konstrukcije i prilično jeftina. Nedostatak je što je trajanje skladištenja ograničeno, a veliki uticaj ima spoljašnja temperatura. U nepovoljnim uslovima i pri dužem trajanju skladištenja gubici mogu da budu i preko 30 procenata. Pored toga, neophodno je i da se lukovice pre iznošenja na tržište ponovo pregledaju i klasiraju.
Klimatizovana skladišta su dobro izolovani objekti, sa grejačima vazduha koji sprečavaju izmrzavanje lukovica, sa nižom temperaturom skladištenja – hlađenje se ostvaruje konstantnim protokom vazduha, i to su objekti sa potpuno kontrolisanom atmosferom. Čuvanje luka u ovakvim skladištima je ekonomski isplativo samo ako se u njima čuva i drugo povrće. Za gradnju ovakvih skladišta potrebna su velika ulaganja, a za ostvarivanje uslova skladištenja i elektična energija.
U njima se luk dugo čuva, laka je manipulacija a naknadna separacija skoro nikada nije potrebna. Ovakvo skladište treba da bude za oko jedan i po metar višlje od visine uskladištenog povrća, pa se, prema setvenim površinama i planiranom prinosu, pažljivo planiraju njegove dimenzije.
R. D. J.
