Beli luk se vadi u fazi masovnog poleganja nadzemne mase. Nije preporučljivo da se sačeka da se nadzemna masa u potpunosti osuši. Tada će se teško vaditi, lukovice će se „izgubiti” na parceli, mnoge će se motikom ili plugom preseći… Pored toga, u slučaju da okiša, može doći do retrovegetacije, da se aktiviraju klice iz čenova i napravi šteta.
Jesenji beli luk bi trebalo da je izvađen još sredinom jula. Početkom avgusta na red dolazi prolećni.
Zbog promenljivog vremena tokom proleća i leta ne bi valjalo da se luk čupa. Kako u kom regionu, nadzemni deo je već sada slabije vezan za lukovicu, i ako se čupa, samo bi on ostao u ruci a lukovica i dalje u zemlji. Zbog toga to treba raditi uz pomoć motike, ili na većim površinama – pluga.
Izvađen luk se suši na parceli ili, ako se najavi kiša, pokupi se i raširi u tankom sloju u nekoj šupi.
Dan-dva kasnije se čisti – odvajaju se suvišni listovi, odsecaju koreni i nadzemni deo na kome se ostavlja desetak centimetara, ili se kompletan ostavi za pletenje venaca. Venci se obese na promajno mesto, na selu su najbolji prazni čardaci, i ostavi da se suši do berbe kukuruza.
Tek tada se skidaju i unose u prostoriju u kojoj će biti zaštićeni od niskih temperatura i vlage.
Venci belog luka mogu da se čuvaju i u gradskim domaćinstvima.
U ostavama se ukuca neki duži klin i na njega obesi venac, ali tako da glavice ne dodiruju zid. Luku valja ostaviti prostor da vazduh kruži oko glavica.
Ne zaboravite: domaće sorte veoma su tražene u inostranstvu, zbog procenta eteričnih ulja koji je tri puta veći od onih iz Kine.
R. D. J.
