Недовољна количина падавина у последњих неколико месеци не утиче повољно на пшеницу у Јужном Банату. Извесно је да приноси по хектару неће бити као прошлогодишњи, када је забележен рекордан род, али би требало да буду на нивоу вишегодишњег просека, процене су стручњака из Института „Тамиш“.
На подручју Панчева, Ковачице, Опова и Алибунара озима пшеница засејана је на близу 22.000 хектара. Временске прилике последњих месеци неповољно су утицале на ову пољопривредну културу. У марту је било свега пет литара падавина по метру квадратном, у априлу око 56 литара, а у мају између 30 и 40, што је недовољно за пшеницу која је сада у фази млечног зрења.
– Сматрам да су недовољне количине у све четири општине Јужног Баната. Имали смо делове у којима током прошле недеље уопште није било кише. Када би се скупило бар за два дана 30-ак литара по метру квадратном било би добро како за озиму пшеницу тако и за јаре биљне врсте. Соји и кукурузу падавине би поготово одговарале јер се на неким пољима виде оштећења поготово на ободима Делиблатске пешчаре, док сунцокрет најбоље подноси овакво време – рекао је инжењер пољопривреде и стручни сарадник за ратарство у Институту „Тамиш“ Богдан Гаралејић.
– Шећерна репа би требало да затвори редове, али се на њој види недостатак влаге, листови су још увек усправни и не покривају међуредни простор. У новембру и децембру било је 250 литара кише по метро квадратном, али то није довољно – тврди Гаралејић
Очекује се да ће половином јуна почети жетва озимог јечма на 2.300 хектара.
Још је рано да се говори о приносима пшенице кажу у Институту „Тамиш“, али процене су да ће бити на нивоу вишегодишњег просека који се креће око пет и по до шест тона по хектару.
Извор: РТВ
Фото: Pixabay
