GLINOVITO ZEMLJIŠTE NIJE IZGUBLJENO
Često se na okućnici, u vrtu pa čak i u povrtnjaku nađe parčence zemlje koje se po sastavu razlikuje od ostatka poseda, jer ima više gline i nije pogodno za uzgoj biljaka. Ako je ta „oaza“ baš mala, na nju se, dok se ne regeneriše, može postaviti lepo sanduče u koje će se odlagati neke baštenske sitnice koje će istovremeno biti ukras. Ali, ako je glinoviti prostor malo veći, ne treba ga otpisati. Možda se neće uklopiti u plodosmenu i plodored, ali može da se iskoristi, jer postoje biljke kojima prija i takva zemlja.
Treba da znate da, bez popravke, glinena zemlja leti može da bude kao beton, a tokom jeseni i zime „lepljivi nered“. Međutim, svaki trud da poboljšate teksturu takve zemlje nagradiće vas snažnim rastom određenih biljnih vrsta. Ova zemlja je bogata hranljivim materijama i na njoj ipak mogu da rastu neke biljke koje će, uz malč i druge aktivnosti čoveka, popraviti kvalitet zemljišta.
Malč i šljunak za popravku
Prvi korak je da pokušate da poboljšate strukturu zemlje na prirodan način, a malčiranje površine je jedan od najboljih. Jedan od materijala za malčiranje je stajsko đubrivo u kojem ima dosta slame ili pak kompostirana kora voćaka i drveća koje se gaji na okućnici. Valja izbegavati orah, kesten i neko kiselo drveće. Finiji sastav kompostirane kore, lišća, vrtnog komposta ili komposta iz gljivarnika imaće takođe blagotvorno dejstvo, ali u manjoj meri.
Ukopavanje sitnog šljunka u glinovitu podlogu jedna je od preporuka, ali to za veće površine nije baš neko praktično rešenje. To je način da se popravi glinovito zemljište na malom prostoru.
Kada sadite biljku u glinenu zemlju neophodno je da vilama razbijete dno i ivice te oaze i usitnite zemlju. Ako je oko rupe ona sabijena, neće dozvoliti prolazak vode, zbog čega će se gajene biljke osušiti. U proleće malčirajte tu površinu s nekoliko centimetara malča, ali ga odmaknite od svake biljke barem 5 do 6 centimetara. Stalno održavanje ovog malča će poboljšati profil zemljišta.
Drvo, žbun ili cvet koji ne bira
Poduži je spisak biljaka koje mogu da uspevaju na manje ili više popravljenom glinovitom zemljištu:
- Drveće: japanski javor, breza, glog, eukaliptus, jarebika, likvidambar, četinari kao što su korejska jela, čileanska araukarija, džinovska tuja.
- Žbunaste vrste: berberis (zimzeleni i listopadni), letnji jorgovan, dunjarica, fuksija, hortenzija, mahonija…
- Ostale ukrasne biljke: bergenija, zdravac, persikaria, damin plašt, vilino cveće, hosta, kukurek, tritoma, zlatica.
Piše: Svetlana Mujanović
20 DŽEPNIH KNJIGA
Pred vama je svih 20 džepnih knjiga iz serijala „Moj voćnjak“, „Moj povrtnjak“, „Moj vinograd“ i „Moje cveće“. Knjige u formatu 16x12cm u punom koloru na 64 strane, lake za korišćenje i uvek pri ruci.
Moj voćnjak će vas upoznati kako da krenete i počnete da formirate svoj zasad, pripremite zemljište, odaberete voćnu vrstu.
Tu su i Jabuka, Višnja, Trešnja, Kruška, Borovnica, Jagoda, Malina, Leska, Šljiva, Kajsija, Ruža, Paradajz, Paprika, Krompir, Krastavac, Grašak, Pasulj, Lukovi i Vinograd.
0691154004
dobrojutro.redakcija@gmail.com
