Kako pomoći voćkama da donesu zdrave i kvalitetne plodove, saznajemo od mr Gordane Jovanović, savetodavca Poljoprivredne savetodavne stručne službe u Leskovcu. Ona preporučuje nekoliko prskanja u toku vegetacije, u određenim fazama razvoja i – pravilno odabranim preparatima:

• Najpre je u stadijumu “belih balona”, u koju voćke ulaze obično krajem marta-početkom aprila, potrebno primeniti preparate za suzbijanje gljivičnih bolesti – plamenjače šljive, monilije, rđe šljive, rogača, šupljikavosti lišća i dr, a to su korus, lentos, oktave, galofungin, bravo, dional, svič, alert, kubik, signum, akord, mankogal, poliram, i dr. Fungicidima valja dodati i neki od preparata za suzbijanje štetočina  – cvetojeda, šljivine ose, šljivinog smotavca, biljnih vaši, a to mogu da budu kalipso, cipkord, fastak, konfidor, aktara, tonus, mospilan… Nekih proleća potrebno je suzbijati i grinje, pa se u već postojeću mešavinu uliva specifični insektoakaricid demitan, omajt, neoron, ortus, nisuron.

U fazi precvetavanja, kada otpadne dve trećine belih, kruničnih listića (kraj aprila-početak maja) prskanje valja ponoviti jednom od kombinacija predloženih za  prethodni tretman. Sledeće prskanje je 10 do 15 dana posle precvetavanja, najčešće je to krajem maja – sredinom juna. I za ovo prskanje može se primeniti kombinacija fungicida i insekticida koji su preporučeni za drugo prskanje. Petnaestak dana posle trećeg tretiranja – od kraja juna do početka jula, preporučuje se primena jednog od fungicida za suzbijanje parazita izazivača truleži plodova (M. fructigena): svič, dional, mitos, teldor i dr. Ukoliko se u zasadu registruje pojava štetnih insekata, može se dodati insekticid s kratkom karencom ,kakav je mospilan, volej, decis, furi, hostakvik i dr.

Zaštita se ne završava kada se obere poslednji plod. Posle toga sledi još jedno prskanje preparatima na bazi bakra: bakarni kreč, kocid, kuproksat, bakarni oksihlorid, funguran-oh, bordovska čorba, bakrocid, blauvit, kuprablau i dr. Oni treba da spreče razvoj gljiva koje izazivaju prerano opadanje lišća, odnosno prevremenu defolijaciju.

U jesen, kada dve trećine listova opadne, i neposredno pred početak vegetacije (do faze bubrenja pupoljaka) preporučuje se primena nekog preparata na bazi bakra kakvi su kupragrin, blauvit, bakrocid, funguran-OH, kocid, bakarni kreč, bordovska čorba, bakarni oksihlorid i drugi. Ukoliko se ukaže potreba, pod kraj zime šljive se oprskaju mešavinom bakarnog fungicida i mineralnog ulja kojom se umanjuje broj vegetacijskih prskanja  protiv bolesti i štetočina. Kod zimskog tretiranja važan je kvalitet prskanja. Voćku treba “okupati”, tako da rastvor preparata i vode curi niz deblo, oprskati sa svih strana kako bi bila dobro nakvašena. Prska se po tihom i suvom vremenu na temperaturi preko pet  Celzijusovih stepeni.

Osim šljivine ose (Hoplocampa sp. koja se suzbija u precvetavanju (kada otpadne 70-80 odsto belih, kruničnih listića), plod oštećuje i šljivin smotavac (Cydia funebrana) koji u našim uslovima ima dve generacije – prva se javlja tokom maja i juna, kada su plodovi šljive veličine oko 10mm, a druga u julu i avgustu. Gusenice prve generacije ubušuju se u mlade plodove koji ubrzo poplave, zaostaju u porastu, a na mestu ubušivanja pojavljuje se smola. Oni pre vremena sazrevaju i otpadaju. Gusenice druge generacije ubušuju se u već poluzrele šljive, oštećuju ih i zagađuju izmetom. Jača pojava ove štetočine može se očekivati kada su leta vlažna i sveža. Od preparata mogu se primeniti insekticidi poput aktare, avaunta, lanatea, talstara, fastaka, fenitrotiona, lebajcida, insegara i drugih.

I. Radoičić

Dobro jutro broj 579 – Jul 2020.