Brojne šume, parkovi i drvoredi čine beogradske oaze. Nelegalna seča i još više investitorski urbanizam narušavaju kvalitet života u pojedinim delovima grada. Za jednog stanovnika, prema evropskim standardima, potrebno je 225 kvadratnih metara zelenila. Beograd ima samo 96.
Beograd postaje megapolis, širi se i naglo naseljava. Njegov identitet čine izgrađeni i slobodni prostori, tačnije zelenilo. Sveukupno – gubi se kvalitet života.
„Grad gubi identitet, gubeći otvorene zelene prostore. Kada govorimo o gradu Beogradu, on postaje jedno veliko, toplotno ostrvo“, kaže Nevena Vasiljević, profesorka Šumarskog fakulteta.
Urbanisti i resorni stručnjaci završili su plan generalne regulacije sistema zelenih površina, koji je u rangu zakona.
Prethodio mu je projekat zelene regulative, urađen po uzoru na evropske, a koji pokazuje da kvalitet zelenog prostora ne zadovoljava savremene potreba življenja.
„U odnosu na standard koji kaže da je 225 metara kvadratnih po stanovniku standard kada se govori o zelenim prostorima s aspekta kvaliteta životne sredine, Beograd ima svega 96“, objašnjava Vasiljevićeva.
Dok mnoge prigradske opštine zelenilom liče na banje, nestale su okućnice i baštice na Vračaru, u Starom gradu, urbanoj Paliluli.
Skoro petnaest odsto gradske teritorije je zeleni prostor. Od toga su dve trećine gradske i prigradske šume: dovoljno za šetnju i rekreaciju. Ostalo su parkovi, drvoredi i zelenilo oko solitera. U centralnim opštinama su 63 parka.
„Kada uzmemo i broj parkova i broj dečjih igrališta koje ‘Zelenilo Beograd’ održava, zelenila nikada nije dovoljno, ali za gradske potrebe mi nemamo problem sa brojem pritužbi i zahteva stanovnika da ih bude više“, kaže Jelena Obućinski iz JKP Zelenilo.
U Zelenilu kažu, da iduće nedelje počinju gradnju novog linijskog parka od Beton hale do Pančevačkog mosta.
U novom, generalnom urbanističkom planu, stručnjaci se moraju izboriti za nove parkove i zelene oaze.
„Oni će povećati permeabilnost grada, odnosno stepen otvorenosti grada s aspekta da može da obezbedi slobodno kruženje vode. Time se obezbeđuje i kvalitet zemljišta i mikroklima“, ukazuje Nevena Vasiljević.
Zelenilo čini i 70.000 stabala u drvoredu i više od pola miliona na javnim površinama, koje održava ovo preduzeće. Seče se samo bolesno drveće i ono koje predstavlja opasnost za ljude.
„Sva zdrava stabla se neguju. Primenjuju se redovne mere nege. Seča stabla je krajnja mera kada moramo da je izvedemo“, navodi Obućinski.
Česti protesti građana i udruženja govore da ima pojedinačne nelegalne seče, ali i štete od investitorskog urbanizma koji nemilice krči Zvezdarsku šumu, a načinje i Košutnjak.
Nisu samo investitori krivi, jer dobijanjem građevinske dozvole mogu na parceli da seku šta hoće, kažu u „Zelenilu“.
Ukoliko se ne posluša struka i ne nađe sklad između gradnje i zelenila gde god je to moguće, Beograd će biti prenaseljen, nepoželjan za život.
Može se desiti, kao i u nekim svetskim gradovima, da se ruše pojedine četvrti, a silan novac, uložen u elitne stanove je proćerdan.
Izvor: RTS
Foto: Pixabay
