Sava Graorac iz Kovilja uzgaja mangulice i proizvodi prerađevine. Za ovu rasu svinja opredelio se, kako kaže, jer su se mangulice tradicionalno gajile u Vojvodini, ali i zbog kvaliteta mesa, koji je posebno značajan u vremenu u kojem živimo.
– Imam veliku baštu, tako da svoje mangulice hranim ječmom, kukuruzom, šargarepom… Imaju zemlju, blato i sve što vole, tako da tokom njihovog uzgoja nemam problema sa bolestima, niti bilo čim drugim. Zajedno s prasićima imam ih više od 200, kaže Graorac.
Slanina prošarana, slanina bela, gronik, presovane butkice, čvarci, mast, pečenica, pečenica sa slaninom, plećka sa slaninom, suvi vrat, suvo meso od šunke, šunka u omotu, šunka u komadu, kobasice, kobasice za pečenje, kulen, svinjske polutke, namaz – sve ovo pravi se u Poljoprivrednom gazdinstvu „Mangulica“.
Ova godina je više nego loša kada se govori o ratarskoj proizvodnji. Kako Graorac kaže, ne zna se šta je gore – kukuruz, pšenica ili ječam. Sve je loše rodilo, i to je problem za zimsku ishranu. Zbog suše neće imati dovoljno vlastite hrane za svinje, pa će morati da je kupi. Ovaj proizvođač se ipak ne žali na cenu svojih proizvoda.
Na pitanje kako smo došli u situaciju da kilogram čvaraka košta više od kilograma mesa, ovaj proizvođač kaže da ni sam ne zna.
– Kada sam počnjao posao s mangulicama, kilogram čvaraka bio je 1.000 dinara, a od drugih rasa 600 dinara. Sada su oni 1.400-1.500 dinara, a moji 1.900. Jaka je to cena. Ali, kada se topi 50 kilograma masnoće od mangulice, dobije se 30 kilograma masti i 6 kila čvaraka. Cena masti je 550 dinara za kilogram i ona se lepo prodaje. Ipak, najviše bih voleo da cene nisu toliko „skakale“, kaže Graorac.
Desna ruka ovom domaćinu je njegova supruga Dara, s kojom je podigao troje dece – dva sina i ćerku. Mlađi sin odlučio je da ostane na porodičnom imanju i sada je nosilac prerade.
Sava se nije oduvek bavio ovim poslom. Svojevremeno je imao svoju štampariju, u kojoj je bilo zaposleno 20 radnika. Došla su teška vremena, u Novom Sadu gotovo da nije bilo firmi, a samim tim ni posla za štampare.
– Od babe je ostalo 20 jutara zemlje, štampariju sam zatvorio i pre 17 godina kupio sam prvu krmaču. Sada od ovog posla živimo, kaže Gaorac.
Mnogi posetioci sajmova i različitih manifestacija prepoznaju Savu. A on kaže da bira gde će izlagati i prodavati svoje proizvode i da je Novi Sad sasvim dovoljan. Ne propušta Noćne bazare na Ribljoj pijaci i manifestaciju „Ukusi Vojvodine“.
– Imam stalne mušterije i kurirskim službama svakodnevno šaljem robu širom Srbije. Imamo svoj sajt mangulicakovilj.rs i Fejsbuk stranicu. Prodajemo i na Kalenić pijaci u Beogradu, a besplatno dostavljamo robu na kućnu adresu u Novom Sadu i okolini.
Sava je, inače, jedini proizvođač mangulice u Kovilju. Razlog, kaže, leži u dugom periodu tova – od jedne i po do dve godine – da bi svinja dostigla težinu od 150 kilograma jer tada je meso najbolje, kako se to kaže-zrelo. U ovom gazdinstvu kolju se i svinje, čija težina je 200 kilograma i, kako kaže Sava, to je prava slanina.
Tekst i foto: Jasna Bajšanski
