Ukupne zalihe smrznutog voća se smanjuju i one su za dva odsto niže u odnosu na isti period prošle godine, objavilo je u poslednjem izveštaju Ministarstvo poljoprivrede SAD
Najveći pad u odnosu na isti period prošle godine, zaključno s julom, zabeležen je kod kupine, gde je razlika bila čak 36 odsto. Ujedno, ovo je i odgovor na pitanje zašto je to voće u Srbiji ove sezone bilo u otkupu drastično skuplje u odnosu na ranije godine i gotovo dostiglo cenu maline.
Tendenciju smanjenja količina beleže i malina i borovnica s padom od 11 procenata u odnosu na 2020. Iz grupe jagodastog voća jedino jagoda beleži porast zaliha (za 13 procenata). Od ostalih voćnih vrsta veliki pad zaliha u američkim hladnjačama beleže i breskva (minus 34 procenata) i jabuka (minus 16 odsto).
Kakva je u ovim okolnostima perspektiva gajenja određenih vrsta voća u Srbiji i da li nam ovakvo stanje ide naruku?
– Voćari u Srbiji imaju veoma tešku godinu za sobom. Pozni mrazevi tokom cvetanja i oprašivanja, hladno i vlažno proleće, učestala pojava grada u većini proizvodnih regiona… Najzad, i dugotrajna suša praćena niskom relativnom vlažnošću ostavili su velikog traga na prinos i kvalitet celokupne voćarske proizvodnje u našoj zemlji – kaže za „Politiku” dr Aleksandar Leposavić iz čačanskog Instituta za voćarstvo i profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Kruševcu.
Prema njegovim rečima, najveći pad proizvodnje u odnosu na višegodišnji prosek zabeležen je kod kajsije, maline, breskve, šljive, jabuke i kruške. Nažalost, dodaje, to su voćke koje se najviše gaje kod nas. Kako kaže, šljiva i malina, koje se smatraju nacionalnim voćem Srbije podbacile su za 50 i više procenata.
– Višegodišnji prosek za šljivu kod nas iznosi od 450 do 500 hiljada tona, ove godine je prepolovljen, dok je kod maline prosek od oko 70 hiljada tona, i to je realna slika stanja za ovo voće – ističe Leposavić.
Imajući u vidu pozitivne trendove i rast cena poljoprivrednih proizvoda na svetskom i domaćem tržištu, Leposavić smatra da voćarstvo u Srbiji ima perspektivu ako u budućnosti u našim voćnjacima bude imao ko da radi.
– Bez obzira na cene koje su ostvarili naši voćari u ovoj sezoni, veliki izazov za sve predstavlja obezbeđenje radne snage, čak i za najosnovnije poslove u zasadima – ističe naš sagovornik.
Kako kaže, u godinama kao što je ova voćari se teško bore s vremenskim nepogodama, nepoverenje u osiguravajuće kuće veoma je prisutno, kao i rast cena repromaterijala i goriva.
– Uprkos tome, postoji interesovanje za održavanje postojećih i podizanje novih zasada različitog voća. Najveće je za već pomenute nacionalne voćne vrste, s tim što je kod šljive posebno interesantno zasnivanje zasada autohtonih sorti za proizvodnju rakije. Kod maline standardno za sorte vilamet i miker i nekoliko drugih za prodaju tog voća u svežem stanju – zaključuje dr Leposavić.
Izvor: Agrosaveti/Politika
Foto: Pixabay
