Насловна ТЕМЕ ВОЋЕ НЕВРЕМЕ ВИШЕ НЕ МОРА ДА БУДЕ БАУК ЗА ВОЈВОЂАНСКЕ ВОЋАРЕ

НЕВРЕМЕ ВИШЕ НЕ МОРА ДА БУДЕ БАУК ЗА ВОЈВОЂАНСКЕ ВОЋАРЕ

Градимо системе заштите без људске посаде

63
Foto: Pixabay

Воћаре који се све чешће одлучују за инвестирање у противградне мреже Покрајински секретаријат за пољопривреду, водопривреду и шумарство помаже субвенцијама. Реч је о конкурсној линији, намењеној набавци опреме и елемената за заштиту од временских непогода и подизање производних засада воћа, винове лозе и хмеља, којом Покрајинска влада субвенционише до 70 одсто инвестиције у противградне мреже. За ове четири године за ове намене дато је више од 1,68 милијарди динара, чиме је омогућено да противградном мрежом буде покривено преко 1.706 хектара, изјављује за „Добро јутро“ покрајински секретар др Вук Радојевић.

– Ресорни секретаријат подржава набавку противградних мрежа и кроз старт-ап програм Подршка младима у руралним подручјма, инвестиционим улагањима у физичку имовину пољопривредних газдинстава – каже др Радојевић. – Ту повраћај износи до 90 одсто инвестиције, а максималан износ бесповратних средстава по пријави је до 1,5 милиона динара. На та подстицајна средства могу да рачунају пољопривредници од 18 до 40 година.

Пандемија није омела капиталну инвестицију

У Покрајинској влади потписан је уговор о набавци опреме за аутоматизоване противградне станице за Радарски центар Фрушка гора, вредан 583,5 милиона динара, којим ће се даљински аутоматизовати 118 лансирних станица. Ова инвестиција много значи за Војводину, каже покрајински секретар, говорећи о акутном проблему противградне заштите и заштите усева од невремена.

– Актуелна Покрајинска влада, и поред пандемије ковид-19 и ребаланса Покрајинског буџета, задржала је инвестициона улагања и када је реч о капиталном пројекту изградње првог аутоматског система противградне заштите за Радарски центар „Фрушка гора“ – објашњава др Радојевић. – Реч је о адаптацији 118 постојећих лансирних станица, на којима ће бити постављена опрема за даљински систем заштите од града, без људске поставе. То ће нам омогућити дејствовање у реалном времену, уз максималну поузданост, прецизност и безбедност у раду.

По потписивању уговора између Покрајинског секретаријата и „Трајал корпорације“ из Крушевца, са подизвођачем „Информатика“ Београд, у наредних неколико месеци урадиће се адаптација, односно аутоматско опремање 118 лансирних станица, набавити хардвер, софтвер, изградити систем веза и систем безбедности, уз претходне припремне грађевинске радове .

На реду „Самош“ и „Бајша“

– План је да, у сарадњи са РХМЗ, реализујемо и пројекат аутоматизације противградне заштите за радарске центре „Самош“ и „Бајша“ за 2021. годину. Тако ћемо на целој територији АП Војводине имати ефикасан систем заштите усева од града, заснован на аутоматизацији и даљинском дејствовању, с високом прецизношћу и добрим учинком противградне заштите.

Покрајински секретаријат за пољопривреду први Конкурс за доделу бесповратних средстава за подизање нивоа ефикасности противградне заштите у АПВ расписао је 2017. године. Тада је почео да помаже набавку противградних ракета и право на доделу бесповратних средстава остварила је 21 локална самоуправа. За ракете је дато укупно око 29 милиона, док је учешће Покрајинског секретаријата износило преко 15 милиона динара.

– Имајући у виду чињеницу да нису све општине и градови у Војводини конкурисали, сматрали смо да би зарад адекватније заштите пољопривредних култура од града било делотворније да ракете обезбеђујемо кроз јавне набавке и да их уступимо на коришћење РХМЗ-у, у чијој је надлежности противградна заштита. Они ће их даље дистрибуирати према радарским центрима и противградним станицама.

У 2018. години Секретаријат је на овај начин РХМЗ-у обезбедио 530 противградних ракета, вредних 16.642.000 динара, у 2019. години 780 ракета за 24.913.200 динара, а у 2020. години 509 ракета за 16.644.300 динара. Тако је кроз аграрну политику на пољу улагања у јачање система противградне заштите у Покрајини направљен крупан искорак. У четворогодишњем мандату актуелне покрајинске администрације за набавку 2.671 противградне ракете издвојено је 87.199.500 динара.

Нове штете и нове ракете

И над војвођанским пољима су овог пролећа и лета наилазили градоносни фронтови, каже др Вук Радојевић, па је до половине јуна на територији Србије током 18 дана дејствовања утрошено укупно 4.889 противградних ракета, а у Војводини су с радарских центара „Фрушка гора“, „Самош“ и „Бајша“ испаљене 862 противградне ракете. Радарски центри у Војводини бране од градоносних облика укупну површину од 1.836.616 хектара, а процењује се да је страдало око 5.000 хектара. Тачне површине са штетама од града на пољопривредним културама утврђују специјалисти РХМЗ, али већ знамо да су веће забележене на територији Бачке Паланке, Сремске Митровице и Шида.

Помоћ и за осигурање усева

Поред противградне заштите, пољопривредницима је важно и да се на неки начин осигурају од штете, каже др Радојевић и додаје да Министарство пољопривреде, кроз Уредбу о расподели подстицаја у пољопривреди и руралном развоју, а у оквиру мера руралног развоја, издваја новац за управљање ризицима, за регрес за премију осигурања усева, плодова, вишегодишњих засада, расадника и животиња. За те намене Министарство је ове године издвојило 700 милиона динара. Премија осигурања субвенционише се са 40 посто, односно до 45 посто када је реч о подручјима с отежаним условима рада у пољопривреди, и до 70 посто за подручја Моравичког, Златиборског и Колубарског управног округа.

ДРЖАВА СУБВЕНЦИОНИШЕ ПОСТАВЉАЊЕ МРЕЖА

Противградна заштита за добар род и миран сан

У мреже треба уложити од минималних 8.000 па до 15.000 евра по хектару, али и вреди јер не штити само од града, већ и од УВ зрачења, ожеготина и великих количина падавина, каже агроном мр Виолета Петровић – Луковић.

Противградна мрежа исплатива је само за воћњаке с конзумним воћем. Код врста кајсије, шљиве, вишње које су намењене преради, нема потребе за овако скупом инвестицијом, саветује мр Владислав Принцип, власник „Агрола“, компаније која воћарима пружа комплетну услугу, од пројектовања до монтаже.

Град, обилне кише и јаки ветрови, па још и мраз кад му веме није – постали су редовни нежељени пратиоци пољопривредних произвођача у Србији, чији је главни проблем како да заштите свој род. Нема сумње да ће се тај тренд наставити и наредних година, јер се предвиђа све више температурних депресија и елементарних непогода. Мр Виолета Петровић Луковић, агроном из Крагујевца, каже да због тога противградне мреже више нису ћеф или хир, већ прека потреба пољопривредних произвођача у нашој земљи. Највећа препрека у заштити рода је још увек висока цена овог начина заштите.

Процењује се да је у Србији је тек 10 одсто воћњака под мрежама, као најефикаснијим начином заштите од града. Овај проценат је још увек далеко од европског, где је 90 одсто воћњака покривено мрежама. Али, стање се мења.

– У последњих годину-две примећујемо да произвођачи који одлуче да подигну нови засад, одмах укалкулишу и трошкове за противградну мрежу. У зависности од културе, начина и густине садње, трошак за заштиту од града односи отприлике две трећине улагања у засад. Противградна мрежа на једном хектару може да кошта од минималних 8.000 па до 15.000 евра. То је велики новац, али он покрива и велики ризик. Исте године град може да оштети младе саднице, или род који је тек стигао за брање – оцењује мр Виолета Петровић Луковић.

Противградна мрежа, међутим, не штити само од града, већ и од УВ зрачења и великих количина падавина.

– Они који имају трешње покривене противградном мрежом, ако јој додају и фолију против јаких киша, трпе мањи ризик да ће им род попуцати од кише. Брескве и нектарине у Србији често страдају пред саму бербу, јер имају меку структуру. Шљиве и јабуке на, пример, ако их погоди град величине зрна кукуруза, остају оштећене и више нису прва класа, већ најчешће одлазе у прераду па им је и цена вишеструко мања. Иста је ситуација и с ожеготинама када су високе температуре. Мрежа их штити од јаког сунца које може да оштети плод, правећи засену. Код нас се најчешће јабуке штите противградним мрежама. Међутим, и осталом воћу је потребна заштита – наводи Петровић Луковић.

Дрвени стубови бољи од бетонских

– Лети је бетон топлији, а зими хладнији од земљишта. Корен биљке који је у контакту са стубом тако трпи стрес. А у густој садњи на једном хектару око 10 одсто садница је у контакту са бетонским стубовима. Дрвени стубови су боље решење. Лакши су, не потањају и еластични су, а у Србији су у већини регија доступни. Дрвене стубове треба импрегнирати смолама на бази бакра. У његовим шупљинама не могу да презиме споре гљивица и ларве инсеката и нема значајне температурне разлике између дрвеног стуба и корена саднице – наводи мр Петровић- Луковић.

Штете појеле извоз

Топола, са својих 36 села која су искључиво воћарска, сваке године трпи штету од града. Преклане је материјална штета од невремена у неколико наврата била већа од вредности извоза. Наиме, годишњи извоз воћа из овог краја је око 15 милиона, а штета је процењена на 20 милиона евра.

Држава враћа половину уложеног

Због високе цене многи произвођачи почну сами да постављају противградне мреже, па се, према речима наше саговорнице, негде „погубе“.

– Код противградне мреже најважније је да стубови буду добро постављени. Они који имају шпалирски систем гајења могу да искористе већ постојеће и у том случају им је потребна само мрежа, која је иначе субвенционисана са 50 одсто. Међутим, као и у сваком послу, постављање противградних мрежа требало би у целости препустити професионалцима. Код нас је све више фирми које се тиме баве. С друге стране, држава субвенционише постављање мрежа за половину износа. Реч је о дугорочној инвестицији, јер добро постављена мрежа може да траје и 20 година. У комбинацији с осигурањем, где локалне самоуправе покривају и до 75 одсто повраћајем, то је стопостотна заштита од било каквог ризика – истиче мр Петровић Луковић.

Новина од ове године је да се у структуру биљне производње уписују и површине под противградним мрежама. Потребно је само уписати која биљна производња је заштићена и у ком обиму у односу на укупну површину. То је знак да ће у већ блиској будућности противградна мрежа бити значајан чинилац заштите од временских непогода. У одабиру мреже такође би требало консултовати стручњаке.

Мрежа треба да надживи засад

– Три параметра су битна када се упоређују цене мрежа – величина окаца, граматура и дужина фабричке гаранције произвођача. Величина окаца одређује степен заштите од града. Што је већа граматура, то су нити од којих је мрежа исплетена дебље и мрежа је јача и отпорнија је. Ако се мрежа инсталира на млад засад, свакако је исплативије поставити мрежу са дужом фабричком гаранцијом. Мреже које имају гаранцију 7 до 8 година у пракси трају и до 12 година. Ако је у питању млад засад, боље је поставити мрежу са гаранцијом од 15 година, која у пракси траје до 20 до 25 година – саветује Петровић- Луковић.

Ако се калкулише да се на млад засад постави јефтина мрежа, треба знати да ће животни век плантаже бити дужи од трајања мреже. После 10-так година, при евентуалној замени мреже, морају да се мењају и копче за спајање. Инвестиција није мала и у просеку вреди као једногодишњи принос у пуној берби. Али, треба знати да оштећења од града ове године чине штету на приносу и за наредну годину и то за око 50 посто.

Ради се о конструкцији састављеној од стубова, решеткасто распоређених по парцели, међусобно увезаних системом сајли, анкера, држача… Конструкција се на крају прекрива мрежама чија је основна функција да механички заштите засад од града. Мрежа се поставља на пола метра изнад максималног раста биљке. Најефикасније су се показале мреже које се кровно постављају и имају прорезе кроз које ледена маса пада на земљу у дрвореду.

Стубови пре садње

Воћњак под мрежом, дакле, више није атракција која се види с пута, него уобичајена слика сваког воћарског крајолика и потреба сваког озбиљног пропизвођача. А велике послове прате и домаћи пројектанти, произвођачи и дистрибутери опреме. Један од великих и кажу најбољих, јесте „Агрол“ д.о.о. из Темерина, недалеко од Новог Сада, који снабдева наше тржиште садним материјалом, противградним мрежама, машинама и опремом за савремене воћаре и виноградаре.

Када је реч о систему модерних противградних мрежа, „Агролово“ искуство ће још мало па прославити пунолетство. Његови стручњаци раде све – од пројекта до монтаже – и мрежама сваке године заштите од града 150 до 200 хектара воћњака у Србији и околним земљама. Мр Владислав Принцип, власник компаније каже да се у Србији највише „премрежавају“ јабучњаци, затим засади крушака, а последњих година и трешања и боровнице. Њихово искуство је показало да ваља прво поставити стубове и пратећу опрему за противградну мрежу, па тек онда садити воћке. Постављање овог система у родним засадима је корисно, али много теже.

– Противградна мрежа је исплатива за воћњаке с конзумним воћем – каже Принцип. – Код индустријских врста, попут кајсије, шљиве, вишње и сличних, нема потребе за овако скупом инвестицијом.

Као и у већини земаља у Европи, стубови су посебна прича. Прве противградне мреже постављене су у Аустрији пре 30-35 година, и тамо се тада, а и данас, користе искључиво дрвени стубови, јер дрвета има довољно. У другим земљама није тако. Нова технологија се из Аустрије преселила у Италију, али су тамо, због недостатка дрвета, мреже постављане на бетонске стубове. Препорука стручњака компаније „Агрол“ је да се, где год је то могуће, комбинују дрвени и бетонски стубови – да чеони буду од дрвета јер боље подносе ударце током разних агротехничких операција, а да унутрашњи могу бити бетонски.

– У свим професионалним и профитабилним воћњацима, без обзира на боју, поставља се мрежа с високим УВ стабилизаторима која јесте скупља, али једино таква пружа потпуну заштиту и од града, и од УВ зрачења – истиче наш саговорник.

Б. Ненковић

Добро јутро бр.580 – Август 2020.