Od svih neophodnih uslova, za komercijalno i rentabilno gajenje borovnice posebno je značajno obezbeđenje dovoljnih količina kvalitetne vode za navodnjavanje, a po mogućstvu i za orošavanje. Na lokalitetima koji nemaju uslove za navodnjavanje ne treba podizati zasade ove vrste voća, jer će biti nerentabilni. Pored obezbeđenja količine, kvalitet vode koja će se eventualno koristiti za navodnjavanje je od ogromnog značaja pri donošenju odluke o zasnivanju zasada. Voda za navodnjavanje mora biti takva da ne dovodi do redukovanja proizvodnje i da na duži period ne uslovi kvarenje karakteristika zemljišta.

Biljke borovnice su posebno osetljive na pH vode, njenu elektroprovodljivost, sadržaj jona hlora, bora, natrijuma i drugih. Zbog toga je potrebno uraditi neophodne analize kvaliteta vode kojima se određuje da li voda pogoduje za navodnjavanje.

U tabeli 1. prikazani su potrebni parametri koje treba analizirati u uzorku vode.

Ukoliko se za navodnjavanje koristi voda sa otvorenih tokova, jezera, akumulacija neophodno je izvršiti i mikrobiološku analizu vode.

Demineralizacija nije rešenje

Prilikom davanja mišljenja o kvalitetu vode za navodnjavanje, osim kriterijuma koji se razlikuju za načine gajenja borovnice (zemljište, banak, saksija), moraju se analizirati i međusobni uticaji pojedinih elemenata, njihova interakcija. Takođe, neophodno je sagledavanje fiziološkog statusa biljke, zemljišnih uslova i na kraju – mora se utvrditi uticaj svih pobrojanih elemenata na sistem za navodnjavanje: uticaj na kapljače, filtriranje, opremu za ubrizgavanje hemijskih preparata i drugo.

Posebna pažnja je potrebna kod postupka filtriranja i pripreme vode za navodnjavanje borovnice. U praksi je česta pojava da, usled neodgovarajućeg hemijskog sastava vode, proizvođači dobijaju preporuke da izvrše demineralizaciju vode. Demineralizovana voda je neutralna i njenom primenom bi se izazivali negativni efekti, kao i ispiranje hraniva iz zone korenovog sistema. Sa druge strane, zbog potreba biljaka, pojedine elemente koji su odstranjeni procesom demineralizacije, proizvođači moraju dodavati u vodu i davati biljkama putem fertigacije. Na taj način proizvođačima se stvaraju dupli troškovi – prvo za uklanjanje pojedinih jona, a potom za nabavku i dodavanje tih istih jona.

Na osnovu analize kvaliteta vode teško je predvideti pojavu nakupljanja jona u zoni korenovog sistema i povećanje EC. U tome značajnu ulogu ima tehnika gajenja borovnice, uzgoj u zemljištu ili supstratu, a veliki uticaj imaju padavine, koje tokom vegetacije, a naročito u periodu mirovanja, vrše ispiranje hraniva. Imajući sve ovo u vidu, samo sa konstantnim praćenjem kvaliteta vode i supstrata, zatim drenažnog oticaja i vremena i intenziteta padavina može se vršiti analiza i pravilno sagledavanje zasoljavanja zemljišta, odnosno supstrata u kome se gaji borovnica.

Specifičnost „primitivnog” korenovog sistema

Zbog specifičnog i „primitivnog” korenovog sistema visokožbunaste borovnice, dostupnost vode može biti dovedena u pitanje i zavisi od tipa zemljišta na kome se gaji, od propustljivosti zemljišta, tipa i debljine malča… Peskovita zemljišta imaju veću propustljivost i voda brže otiče kroz njih. Malč obezbeđuje sporije propuštanje vode iz supstrata i njeno sporije isparavanje. Transpiracija takođe utiče na smanjenje vode u zemljištu. U zavisnosti od ekspozicije i vremenskih uslova (temperatura, vlažnost vazduha, oblačnost mogu uticati na intenzitet evapotranspiracije), odrasla biljka borovnice ima potrebe za 2-3 litra vode dnevno.

Procenjivanje potrošnje vode (evapotranspiracija) vrši se na osnovu definisane metodologije (FAO 56 metod), a u praktične svrhe mogu se koristiti podaci koji svakodnevno postavlja Republički hidrometeorološki zavod (http://www.hidmet.gov.rs/ciril/meteorologija/agro.php). Podaci se odnose na potencijalnu evapotranspiraciju čije se vrednosti koriguju (množe) koeficijentom kulture, a koji zavisi od fenofaze i stadijuma razvoja u kome se biljka nalazi tokom vegetacione sezone. Koeficient kulture za borovnicu je prikazan na grafikonu.

Koeficient kulture borovnice

S obzirom na već pomenute karakteristike korena borovnice, biljke će prilikom svakog navodnjavanja doživljavati fiziološki stres ukoliko korišćena voda ima visoke koncentracije soli, visok pH ili neku drugu neodgovarajuću karakteristiku.

U tabeli 2. prikazane su maksimalne vrednosti pojedinih elemenata koje ukazuju na potrebu adekvatnog tretmana u cilju popravke kvaliteta vode pre njene upotrebe.

Reverzna osmoza popravlja podzemne vode

Poslednjih godina se „popravka” kvaliteta vode u svetu obavlja procesom reverzne osmoze i to posebno za vodu iz podzemnih izvora sa visokim salinitetom. Zbog svoje efikasnosti i činjenice da reverzna osmoza zahteva samo mehanički pritisak za preradu velikih količina vode, ovu tehniku mnogi proizvođači predstavljaju kao neophodni preduslov za zaštitu investicija i obezbeđivanja uspešne proizvodnje.

Reverzna osmoza je tehnologija prečišćavanja vode koja je stekla značaj u različitim sektorima, od proizvodnje vode za piće do poljoprivrede, pri čemu je, zbog već pomenute osetljivosti korena borovnice, u njenoj proizvodnji našla najveću primenu. Sama tehnika rada je veoma jednostavna i efikasna. Voda se pod pritiskom dovodi do polupropusne membrane koja omogućava molekulima vode da prođu kroz nju uz istovremeno zadržavanje soli, minerala i drugih rastvorenih materija u neprerađenoj vodi. Krajnji rezultati su prečišćena voda sa niskim sadržajem soli i koncentrovani rastvor u kome se nalazi eliminisani otpad.

Za razliku od tradicionalnih metoda, kao što je destilacija koja zahteva velike količine energije za isparavanje i kondenzaciju vode, reverzna osmoza zahteva samo mehanički pritisak. To je čini efikasnijom opcijom za tretman velikih količina vode. Štaviše, u poređenju sa drugim tehnikama filtracije, kao što je ultrafiltracija, nudi superiorni kapacitet za uklanjanje čak i najmanjih molekula, kao što su rastvorene soli, nitrati i pesticidi.

Strateški alat za osetljive kulture

Zahvaljujući ovim karakteristikama, reverzna osmoza je postala strateški alat za poljoprivrednu industriju, posebno za kulture koje su veoma osetljive na kvalitet vode. Njena sposobnost da garantuje snabdevanje vodom odličnog kvaliteta omogućava proširenje poljoprivredne proizvodnje i u područja u kojima je pouzdanost i kvalitet navodnjavanja zbog nekvalitetne vode bio veliki izazov.

Primera radi, borovnicama i drugom jagodastom voću je potrebna voda sa električnom provodljivošću (EC) manjom od 1 milisimensa po centimetru (mS/cm). Ako imamo vodu sa velikim vrednostima elektroprovodljivosti, fertigacijom i dodavanjem đubriva EC vode se povećava, što može ugroziti biljku ako voda nije dovoljno čista.

Reverzna osmoza omogućava dobijanje vode sa veoma niskom provodljivošću, između 0,15 i 0,40 mS/cm, što obezbeđuje dodavanje hraniva bez uticaja na pogoršanje fiziološkog statusa biljaka.

Razlike između procesa osmoze i reverzne osmoze

Primena ovog metoda prečišćavanja vode u svetu je umnogome omogućila proširenje areala gajenja borovnice i drugih kultura osetljivih na kvalitet vode. To nije više samo opcija, već je strukturna komponenta visoko profitabilnih poljoprivrednih programa. I u našoj zemlji je instalirano nekoliko ovakvih sistema koji su za kratko vreme opravdali visinu investicije, a svojom efikasnošću su otvorili novu fazu u profesionalizaciji i tehnološkom napretku voćarskog sektora.

Piše: Dr Aleksandar Leposavić

20 DŽEPNIH KNJIGA

Pred vama je svih 20 džepnih knjiga iz serijala „Moj voćnjak“, „Moj povrtnjak“, „Moj vinograd“ i „Moje cveće“. Knjige u formatu 16x12cm u punom koloru na 64 strane, lake za korišćenje i uvek pri ruci.

Moj voćnjak će vas upoznati kako da krenete i počnete da formirate svoj zasad, pripremite zemljište, odaberete voćnu vrstu.

Tu su i Jabuka, Višnja, Trešnja, Kruška, Borovnica, Jagoda, Malina, Leska, Šljiva, Kajsija, Ruža, Paradajz, Paprika, Krompir, Krastavac, Grašak, Pasulj, Lukovi i Vinograd.

0691154004

dobrojutro.redakcija@gmail.com