ZALIVANJE PARADAJZA ZAVISI OD NAMENE PLODOVA
Povrtari dobro znaju da visokog i kvalitetnog roda povrća nema bez navodnjavanja, ali i da, kada je o vodi reč, svako povrće ima neke svoje zahteve. Za paradajz se zna da nije veliko zakeralo, ali i da ima svoje specifičnosti.
Ovo povrće ima dobro razvijen korenov sistem koji u zemljištima dobrih fizičkih svojstava može porasti i do 150 cm u dubinu. Kao i svo drugo povrće i on traži puno vode, a najveće količine troši iz zone aktivne rizosfere koja se nalazi na dubini od 50 do 70 cm. Iako razvijen, njegov koren je relativno slabe usisne moći, i zato zahteva povišenu vlažnost zemljišta.
Ne prija mu ni višak, ni manjak vode
Ali, ne prija mu vodni stres koji može značajno da smanji prinos, posebno kada su biljke u fazama ukorenjavanja rasada, cvetanja i intenzivnog porasta plodova. S obzirom da se paradajz gaji iz rasada, u ovoj fazi je posebno osetljiv i na obilnu vlažnost zemljišta, jer se tada, u takvim uslovima, dobijaju izdužene i nežne biljke. U svim fazama proizvodnje paradajza specifično je da se može uspešno primenjivati zalivni režim koji se ravna prema spoljašnjim promenama na biljkama, odnosno prema boji listova. Ipak, postoje neka pravila koja zavise od namene plodova.
Naime, najveći prinos paradajza za salatu postiže se čestim zalivanjima s malim količinama vode, dok su u proizvodnji za industrijsku preradu i mehanizovanu berbu, zalivanja obilna i ređa, a poslednje se obavlja znatno pre berbe.
Paradajzu ne prija ni nedostatak, ni višak vode. Na nedostatak lako pristupačne vode u zemljištu najosetljiviji je za vreme i neposredno posle rasađivanja, i dok traje cvetanje, jer prouzrokuje opadanje cvetova, i tokom obrazovanja plodova. Ali, suvišnim navodnjavanjem u periodu cvetanja povećava se opadanje cvetova i smanjuje zametanje plodova kao i intenzivan vegetativni porast biljaka i odlaže se sazrevanje.
Prednost ima sistem „kap po kap“
Prvi put biljke se zalivaju tokom rasađivanja, drugo sledi 3 do 5 dana kasnije, prilikom popunjavanja praznih mesta. Posle toga ne bi ga trebalo zalivati 10 do 15 dana, kako bi se biljkama ostavilo vremena da se što bolje ukorene.
Vegetaciona zalivanja su po turnusima u takozvanom modifikovanom obliku. Do pojave prvih plodova zaliva se na 8 do 12 dana, a kasnije svakih 5 do 10 dana. Kod hibrida s višekratnom berbom, u periodu branja plodova zaliva se po potrebi, posle svake berbe. U fazi formiranja cvetnih zametaka, posle rasađivanja, do pojave prvih plodova, poželjna je niža vlažnost, da bi se stvorio što veći broj cvetova i plodova, a potom povišena vlažnost zemljišta koja treba da obezbedi visok prinos. U tehnološkom dozrevanju obilno i nepravilno navodnjavanje kao i smenjivanje suvih sa vlažnim periodima treba izbegavati, jer poremećeni tok vlažnosti uzrokuje pucanje plodova, što pogoršava kvalitet i smanjuje njihovu tržišnu vrednost. Normu zalivanja valja planirati tako da prokvasi sloj od 50 do 70 cm, što zavisi od fizičkih svojstava zemljišta. Broj zalivanja varira u zavisnosti od količine i rasporeda padavina.
Norme navodnjavanja u našim klimatskim i zemljišnim uslovima uglavnom su 200 do 250 mm. Voda koja se koristi za navodnjavanje ne bi trebalo da bude previše hladna, jer takva izaziva stres kod biljaka, a u periodu cvetanja i plodonošenja može dovesti do odbacivanja cvetova i mladih plodova. Temperatura vode za navodnjavanje ne bi trebala da bude ispod 12 stepeni, a za paradajz je optimalna oko 20 stepeni. Prilikom izbora načina navodnjavanja, prednost treba dati sistemu kap po kap, jer najracionalnije troši vodu, ne kvasi nadzemne delove biljke i moguća je istovremena prihrana primenom vodotopivih đubriva kroz sistem.
Piše: Dipl. inž. Snježana Vujinović,
savetodavac u PSS službi Kruševac
20 DŽEPNIH KNJIGA
Pred vama je svih 20 džepnih knjiga iz serijala „Moj voćnjak“, „Moj povrtnjak“, „Moj vinograd“ i „Moje cveće“. Knjige u formatu 16x12cm u punom koloru na 64 strane, lake za korišćenje i uvek pri ruci.
Moj voćnjak će vas upoznati kako da krenete i počnete da formirate svoj zasad, pripremite zemljište, odaberete voćnu vrstu.
Tu su i Jabuka, Višnja, Trešnja, Kruška, Borovnica, Jagoda, Malina, Leska, Šljiva, Kajsija, Ruža, Paradajz, Paprika, Krompir, Krastavac, Grašak, Pasulj, Lukovi i Vinograd.
0691154004
dobrojutro.redakcija@gmail.com
