Grupa uglednih poljoprivrednih proizvođača iz Srbije, među njima i naši istaknuti voćari, boravila je od 31. avgusta do 2. septembra u španskoj oblasti oko grada Kalanda koja je centar trougla Barselona – Valensija – Saragosa, a nalazi se na pola puta između Barselone i Valensije i oko 100 kilometara od mora. Region je vrlo nepovoljan za poljoprivrednu proizvodnju sa dosta stena, aluvijalnih nanosa, a zemljište je veoma teško za obradu. Fascinantno je da je i to malo upotrebljivog prostora iskorišćeno za intenzivnu voćarsku i ratarsku proizvodnju koju prati i jako stočarstvo.
Jedan od osnovnih preduslova za razvoj poljoprivrede, a to je infrastruktura, ovde je dobro razvijena. Dobri su putevi i dobra elektrifikacija pa je svaka obradiva parcela pokrivena sistemima za navodnjavanje.
Gusta mreža protivgradnih topova
Region pokriva „gusta mreža“ protivgradnih topova i sistema zaštite od mraza kompanije SPAG. U ratarstvu se koriste stacionarni sistemi za navodnjavanje. Cevi su postavljene iznad zemljišta i na oko dva metra rasprskivači. Zahvaljujući tome, imaju po dve kulture i dve žetve godišnje. Smenjuju se na istoj parceli, na primer, ječam i kukuruz, ili pšenica i soja.
Ne mogu, a da ne podsetim da mi u Srbiji ni u semenskoj proizvodnji nemamo sistem za zalivanje ili ga retko gde imamo. Istovremeno vidimo da Španci u voćarstvu navodnjavaju kap po kap sa dve laterale sa jedne i druge strane voćaka i cevi se nalaze na zemlji.
Voćari u okolini Kalanda nisu svaštari. Izabrali su tri voćne vrste koje na ovom području daju najbolje rezultate: breskvu, badem i maslinu. Standardizovali su i tehnologiju proizvodnje.
Svaki plod u zaštitnoj kesi
Uzmimo za primer breskvu čija je proizvodnja nama najbliža. Izabarali su sortiment od najranijeg do najkasnijeg pa punih pet meseci beru breskvu. Uzgojni oblici su redukovana vaza ili španski grm sa jako kratkim deblom od 60 do 80 centimetara. Odatle se formiraju tri primarne grane i na svakoj se nalazi 4 do 6 sekundarnih grana pod otvorenim uglom. Tako sve može da se radi sa zemlje: i rezidba, i proređivanje, i berba, i druge pomotehničke mere.
Visina krune je najviše do dva metra. Svi plodovi se nalaze u specijalnim kesama koje su porozne i samorazgradive i one se zatvaraju lepljivom trakom ili heftalicom. Svi zasadi su sa tim kesama. Samo u tom delu oko Kalande imaju oko 1.680 hektara pod breskvom i svi plodovi su umotani u kese. Sve je pod sistemom za navodnjavanje i imaju prinos od 30 do 35 tona po hektaru.
Stariji zasadi breskve su sa rastojanjem od 5,5 do 6 metara između redova, a u redu 4 do 4,5 m, a novi zasadi 4 do 4,5 m između redova i u redu od 3 do 3,5 metra. Podloga je breskva x badem GF 677. U ovom regionu, recimo, imaju 34 protivgradna topa i 36 sistema zaštite od mraza. Specijalne kese štite od insekata, ptica, ožegotina i drugih oštećenja, čak i od grada. Na taj način oni mogu da rade integralnu i organsku proizvodnju.
Kooperativa La Kalandina radi bez rizika
Posetili smo kooperativu La Kalandina koja ima 160 kooperanata i oko 2.000 hektara pod breskvom, maslinom i bademom. Kooperativa je sto posto zaštićena od grada SPAG protivgradnim topom. Ukupno su instalirana 34 topa. Takvu rodnost masline, a pogotovu badema, nisam nigde do sada video. U kooperativi imaju najsavremenije komore za čuvanje plodova breskve, linije za doradu badema i kompletnu liniju za proizvodnju maslinovog ulja.
Breskva je sa geografskim poreklom i na svakom plodu nalazi se markica. Kutiju breskve od 6 kg prodaju za 22 eura, što je 3,66 eura po kilogramu. Proizvođač dobija 1 euro, a troškovi su oko 60 do 65 eurocenti i sve mora da se isplati do kraja godine. Proizvođači kod prinosa od 30 do 35 tona zarade oko 10.000 eura. Bitno je takođe da nema oscilacija u proizvodnji i prinosima, jer su otklonjeni rizici.
Španija je peta zemlja po poljoprivrednoj proizvodnji u Evropi, a deseta u svetu. Izvanredan je primer i pouka kreatorima naše agrarne politike šta treba da urade i gde treba da usmere podsticaje.
Gubici koje moramo izbeći
Iz španskog iskustva izdvajamo prioritete koje valja i kod nas podsticati:
- jako stočarstvo,
- navodnjavanje,
- izbor biljnih kultura, vrsta i sorti za odgovarajuće agroekološke uslove,
- instaliranje savremenih sistema za zaštitu od grada,
- instaliranje SPAG i antifrost zaštite od mraza.
Naravno, neko bi svakako morao da izračuna kolike su štete u poljoprivredi zbog suše, grada i mraza koje bi se mogle izbeći. U voćarstvu se zbog toga gubi oko 300.000 tona roda u prosečnim godinama.
Piše: Prof. dr Zoran Keserović
