Negativne posledice klimatskih promena vidljive su i u šumskim predelima. Zbog sve manje vlage u zemljištu i pojave bolesti u pojedinim delovima zemlje neke šume su gotovo nestale.
U neposrednoj blizini Zrenjanina, kod naseljenog mesta Taraš, osušile su se topole na četrdeset hektara, stare sedamnaest godina. Jedini način je bila seča i ponovna sadnja.
– Globalne klimatske promene utiču i na reke koje svi znamo reka Tisa se nije izlila već nekoliko godina nizak nivo podzemnih voda uticao je da se jedna mlada šuma osuši – kaže Slađan Suručić, tehnički direktor Šumskog gazdinstva Banat.
Ne baš tako davno sadnja novih šuma radila se isključivo ručno. „Vojvodinašume” su ovaj posao u znatnoj meri modernizovale i u to ulažu znatna finansijska sredstva.
– Mi danas koristimo radnu snagu samo tamo gde je neophodno, gde god smo mogli da mehanizujemo radove mi smo to i uradili. Godišnje u mehanizaciju ulažemo dva do tri miliona evra – objašnjava Milan Sučević, izvršni direktor „Vojvodinašuma”.
„Vojvodinašume” svake godine podižu nove zasade, ne samo na mestima gde rade seču već i tamo gde se šuma podiže prvi put.
– Prošle godine smo pošumili oko 2.400 hektara, zadovoljavamo i ekološki kriterijum jer mlada nova rastuća šuma povezuje ugljen-dioksid i stvara kiseonik, a stara šuma to ne radi tako da nam je potrebno godišnje oko milion dvesta hiljada sadnica. To proizvedemo u naših petnaest rasadnika i biološke investicije kad uzmemo u obzir i razni materijal nam je potrebno oko milijardu trista miliona dinara godišnje. Tu računamo i negovanje šuma i lekove koji su potrebni da bi te šume bile kvalitetne – objašnjava Roland Kokai, direktor JP Vojvodinašume i dodaje da je ove godine sličan plan. „Oko 2.570 hektara je prosta reprodukcija i 470 hektara je proširena reprodukcija, znači da bude šuma gde je do sada nije bilo.”
A da bi nova sadnica topole dostigla fazu pune zrelosti treba da prođe punih dvadeset pet godina.
Izvor: RTS
Foto: Pixabay
