Da bi se dostigao klimatski cilj o umanjenju prosečne globalne temperature za 1,5 °C do 2050. godine, korišćenje fosilnih goriva mora da se smanji 75 odsto, te se u budućnosti očekuje još veći rast kapaciteta obnovljivih izvora energije. Srbija, kao članica Energetske zajednice, ima zahtevan cilj- od ukupne potrošnje energije 32 odsto treba da bude iz obnoviljivih izvora i to do 2030. godine.
Međunarodna investiciona konferencija u organizaciji Nacionalne asocijacije za biomasu „Serbio“ i GIY DKTI, koja je nedavno održana u Hotelu “Šeraton” bavila se konkretnim odgovorima na sve učestalija pitanja kako proizvesti i uštedeti električnu i toplotnu energiju upotrebom solarnih panela i/ili kotlova i postrojenja na biomasu, poljoprivrednu i drvnu.
Teme su bile namenjene industrijama, privrednim društvima, poljoprivredi i domaćinstvima, a poseban panel organizovan je za javna preduzeća, toplane i lokalne samouprave.
Rekosntrukcijom kotlarnica i promenom energenata do energetske efikasnosti
Upravo na ovom panelu čiji naziv je “Toplotna i električna energija kroz solarnu i energiju biomase za javna preduzeća, toplane i lokalne samouprave”, Sandra Nedeljković, v.d. zamenik direktora Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima predstavila je investicije Vlade Republike Srbije u proizvodnju toplotne energije iz biomase. Nedeljkovićeva je naglasila da je Program obnove objekata javne namene u javnoj svojini namenjen sektorima zdravstva, obrazovanja, socijalne zaštite i sporta na teritoriji cele Srbije. Program je stalno otvoren i ima direktan uticaj na javne finansije I energetske uštede u renoviranim objektima uz primenu četiri osnovne mere: energetska efikasnost, funkcionalnost, otpornost i bezbednost i pristupačnost.
Ona je naglasila da je Kancelarija izradila “Operativni priručnik” koji ima svoje web izdanje na srpskom I engleskom jeziku. Cilj ovog priručnika je:
- Da pomogne Kancelariji I lokalnim samoupravama da dostignu ciljeve programa
- Utvrđuje jasne procedure sprovođenja programa, obaveze Kancelarije i obaveze lokalnih samouprava
- Promoviše transparentnost u procedurama, posebno u postupku javne nabavke, finansijskih procedura, izveštavanja, monitoringa i evaluacije
- Utvrđuje metodologiju izrade energetskih elaborata, projektno-tehničke dokumentacije.
Rekonstrukcija postojećih kotlarnica, konverzija sa postojećeg energenta na drvnu biomasu – sečku, I izgradnja novih kotlarnica donose modernizaciju i zamenu zastarelog i energetski neefikasnog kotlovskog postrojenja, zaštitu životne sredine (emituje se manja količina CO2), dok ekonomski aspekti podrazumevaju uštedu u vidu jeftinijeg goriva i manju potrošnju samog energenta u odnosu na predhodni. Ne treba zanemariti ni automatizovan rad kompletnog sistema grajanja kao i merenje potrošnje utrošene energije što omogućava kontrolisanje i upravljanje sistemom grejanja na lak i efikasan način uz minimalno učešće radne snage ali i nova radna mesta odnosno upošljavanje lokalnog stanovništa.
Do sada je izvedeno 12 samostalnih kotlarnica na sečku i pelet u Arilju, Vranju, Despotovcu, Kladovu, Loznici, Majdanpeku, Mionici, Osečini, Svilajncu, Surdulici i Priboju. Za ove namene utrošeno je oko tri milijarde dinara. U 81 kotlarnicu – biomasa pelet u objekte javne namene – škole, domove zdravlja, centre socijalne zaštite uloženo je približno 11 milijardi dinara.
Prednosti i mane upotrebe šumske biomase
U ime poslovnog udruženja “Toplane Srbije” o obnovljivim izvorima energije i energetskoj efikasnosti kod daljinskog grejanja govorio je Dejan Stojanović koji je tom prilikom izneo podatak da od 2015. do 2019. godine najveći udeo od svih energenata u proizvodnji toplotne energije u Srbiji ima prirodni gas, čak 67,04 odsto 2019., slede naftni derivati kod kojih se u ovom period beleži pad na 11,85 odsto, zatim ugalj čija potrošnja je varirala od 21,76 do 18,58 odsto. Na upotrebu biogasa i biomase otpada najmanji procenat, tokom navedenih pet godina primetan je blagi rast ali, učešće ovih energenata je nepunih dva odsto.
Prema Stojanovićevim rečima, u period od 1990. do 2019. upotreba fosilnih goriva u odnosu na obnovljive izvore energije u EU 27 smanjena je sa 94,6 na 65,5 odsto. U tome prednjači Litvanija koja koristi 72,69 odsto bioenergije, slede Danska sa 64,54 i Austrija sa 48,40 odsto.
Stojanović je naglasio da je u Srbiji za podsticanje ekonomske I energetske efikasnosti I primenu obnovljivih izvora energije nepohodna promena strukture energenata. Sem toga, neophodno je povećanje broja priključenih na daljinski sistem grejanja I to od 0,5 – 0,8 odsto godišnje kao i smanjenje specifične potrošnje.
Neophodno je i:
- Unapređenje komunikacija sa kupcima u cilju uvođenja OIE i primene mera EE.
- Puna primena donetih sektorskih Zakona.
Međutim, ne treba ignorisati da karte pokazuju povećanje seče šuma širom Evrope od 2004. do 2018. godine, a posebno visokog intenziteta koje se odvija u Estoniji, Finskoj, Francuskoj, Letoniji, Poljskoj, Portugalu, Španiji i Švedskoj. Takođe, istraživački centar Evropske komisije našao je, u svom poslednjem izveštaju o tom pitanju, da je većina šumske biomase „spaljena“ u EU štetna za klimu, biodiverzitet ili oboje.
Višestruko “unovčavanje” zeleno bio otpada
„Blokčejn tehnologija u funkciji zelene cirkularne ekonomije – za održive komunalne sisteme, toplane i energane na biomasu“, tema je o kojoj je govorio prof. dr Vladan Pešić sa Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Blokčejn je kompjuterski fajl koji se sastoji od blokova podataka koji su međusobno povezani. Svaki blok – koji može biti bilo koje veličine u zavisnosti od vrste blokčejna, sadrži link (vezu) sa prethodnim blokom i na taj način se formira lanac.
Pešić je, govoreći o ovoj temi, predstavio projekat „Model upravljanja tržištem biomase kao osnova za recikliranje zelenog bio otpada u toplotnu energiju i kompostna đubriva“. Osnovna ideja ovog projekta je da se prikaže realna mogućnost cirkularne zelene ekonomije i zelene poljoprivrede u uključivanju dela stanovništva i marginalizovanih grupa u moguće efikasno upravljanje zelenim bio-otpadom i njenim „unovčavanjem”na tržištu energije i organskih đubriva, kao i organske i ekološke poljoprivrede. Glavni kriterijum ovog prikaza je inovativni model, zaokružen ciklus upravljanja i praksa koja je u skladu sa hijerarhijom upravljanja otpadom (prevencija i smanjenje) – Model 3B.
Kako je Pešić naveo, inovativni elementi u ovom projektu odnose se na upravljanje i tretman otpada, što predstavlja oblast koja u Republici Srbiji nije razvijena u dovoljnoj meri. Svest građana o upotrebi otpada kao energetskoj sirovini ili biološki vrednih proizvoda je na vrlo niskom nivou. Implementacija predviđenih projektnih aktivnosti u svest građana imala bi za rezultat sticanje ekonomskih koristi za pojedince i društvo u celini, jer će se otpad transformisati u toplotnu energiju i organsko đubrivo. Imajući u vidu veličinu ciljnih grupa i predviđene ekonomske koristi, očekuje se omasovljenje projektnih aktivnosti i uključivanje i drugih pravnih i fizičkih lica u realizaciju projekta, što je novina u dosadašnjim pristupima u ovoj oblasti. To uključivanje subjekata, pravnih i fizičkih lica i šire društvene zajednice kroz vrednosni model na bazi „vaučera-kartice“ omogućilo bi kontinuirano upravljanje Fondom i održivošću Projekta. To bi bio model koji bi u Srbiji rešavao deo nagomilanih problema u ekologiji, socio-ekonomski potpomogao rešavnju tih problema, a sve u jačanju ekonomije i ekonomskih kapaciteta – u ovom slučaju cirkularne ekonomije, kao potpuno nove grane koja je kod nas tek u začetku.
Uz pomoće Sofijske deklaracije do dobrih rešenja I finansija
Projekat EBRD ReDESerbia “Primena obnovljive i otpadne toplote u daljinskom grejanju Srbije” predstavio je Bojan Bogdanović, menadžer Fonda. On je podsetio na Sofijsku deklaraciju o zelenoj agendi za Zapadni Balkan koja je Potpisana 10. novembra 2020 godine od strane zemalja Zapadnog Balkana
Sofijska deklaracija zasnovana je na 5 stubova:
▪ Klima, energija, mobilnost
▪ Cirkularna ekonomija ekonomija
▪ Smanjenje zagađenja
▪ Održiva poljoprivreda i proizvodnja hrane
▪ Biodiverzitet
Kao podrška realizaciji prva tri cilja namenjena su bespovratna sredstva Evropske unije u iznosu od devet milijardi evra za Zapadni Balkan.
Konkretno govoreći o ovoj temi, Bogdanović je naveo okvirne cene toplotne energije uključujući sve troškove životnog ciklusa:
Fosilna goriva:
• Prirodni gas – kotao –preko 50 €/MWh
Obnovljivi izvori toplotne energije:
• Solar termal – između 22 i 40 €/MWh.
▪Nakon otplate investicije – 2 €/MWh
• Toplotne pumpe (bez geotermalne energije visoke temperature) – između 25 i
35 €/MWh
• Toplota energija iz spalionice otpada – do 30 €/MWh
• Biomasa – 30 – 35 €/MWh
• Geotermalna energija – u zavisnosti od temperature, izdašnosti i udaljenosti.
• Otpadna toplota (data centri, industrija, rafinerije …) – u zavisnosti od uslova.
Na pomenutom panelu govorilo se i o upotrebi solarne u cilju dobijanja toplotne i električne energije, kogenerativna postrojenja- Energija iz biomase (iskustva iz Hrvatske), a svoja iskustva iznelo je i JKP “Novosadska toplana” rukovodilac Sektora za proizvodnju i distribuciju toplotne energije Dušan Macura je predstavio primenu solar – termal tehnologije za održive sisteme daljinske energetike.
Piše: Jasna Bajšanski
