U plodnoj vojvođanskoj ravnici, u Čeneju, Sanja i Svetozar Kuzmanović vlasnici su jednog od najpoznatijih salaša u opštini Novi Sad. To je zbog toga što se bave organskom proizvodnjom povrća i začinskog bilja. Tačnije, od 2015. godine ušli su u proces sertifikacije, a danas su ponosni vlasnici istog.
Mnogo se radi, ali s manje stresa
U deset plastenika zastupljena je organska proizvodnja povrća, a na još dva hektara, konvencionalna. Ukupno uzgajaju 40 vrsta povrća, od krastavca, paprika, paradajza, rukole, blitve, cimeta i drugih. Takođe, brinu i o manjem stadu ovaca.
Sanja je ekonomista po struci, ali se opredelila za bavljenje organskom proizvodnjom i kako kaže, nije se pokajala:
– Mnogo se radi ako se bavite ovim vidom uzgoja i to je činjenica. Više nego u konvencionalnom. Ali, isto tako manje je stresa, zdravije je, više vremena provodim sa svojom porodicom. Nisam se pokajala što smo izabrali ovaj put. Imamo sertifikat za organsku proizvodnju, zadovoljni smo i otkupom, kao i cenama.
Na primer, luk Kuzmanovići isporučuju u jedan poznati trgovački lanac.
Sagovornica Agrokluba je odala i nekoliko tajni svog „zanata“. Protiv korova u toj kulturi bore se eko drljačom, sa češljevima koja se u usevu koristi kada su korovi u fazi kotiledona. Ako se tada ne reaguje, onda se mora čupati ručno. Najezdu smrdljivih martina na povrću sprečavaju cimetom, jer njegov miris martin ne podnosi. Povrće se tretira koprivom, maslačkom i začinima, kao i sredstvima dozvoljenim u organskoj proizvodnji.
Sufinansiranje iznosi i do 100%
Prema njenim rečima, uvek mogu da računaju na pomoć grada.
– Grad Novi Sad zaista nam mnogo pomaže. U stalnom smo kontaktu, pitaju nas šta nam je potrebno. Procenat sufinansiranja za nabavku bilo čega što nam treba na imanju je od 90% do 100%, što je izuzetno – priča Sanja, čija porodica na ribljoj pijaci ima tezgu na kojoj subotom i nedeljom, sa ostalim organskim proizvođačima, prodaju svoje proizvode.
– Kada nismo tamo, čuvar čuva tezge da ne bi došlo do kontaminacije – ističe.
Proizvođači su formirali udruženje Organski sad, koje takođe ima dobru saradnju sa opštinskom službom za poljoprivredu.
Prvo sertifikat, onda podrška
Milorad Radojević iz Gradskog veća za privredu kaže da Grad Novi Sad od 2011. godine podstiče organsku proizvodnju i da su mnogi u Srbiji počeli da se raspituju za njihov način podrške ovoj vrsti proizvodnje. U 2021. godini za desetak proizvođača Grad će obezbediti 5,5 miliona dinara. Konkursi se obavljuju leti, a nakon podnošenja računa i ostale neophodne dokumentacije, u veoma kratkom periodu, proizvođačima se isplate subvencije. Grad radi i na zaštiti geografskog porekla nekih proizvoda.
Međutim, da bi ušli u krug podrške proizvođači prvo moraju da dobiju sertifikat za organsku proizvodnju od sertifikacione kuće. To je proces koji traje dve do četiri godine, ako se ispoštuju sve procedure. Ko ima strpljenja i želi više da radi, dobiće ga.
Izvor: Agroklub
Foto: Pixabay
