Prvo kompostno polje u Srbiji i postrojenje za tretman zelenog otpada sakupljenog sa javnih površina, koje se nalazi u okviru JKP „Gradsko zelenilo“ u Novom Sadu, pravi je primer cirkularne ekonomije, istakao je prilikom obilaska gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević.
„Ova investicija pokazuje da Novi Sad i cela naša država sve više ulažu u pravcu ili u kontekstu onoga što je Evropska unija definisala kao zelenu agendu. Više nemate otpad, nego sve ono što smo do juče bacali i predstavljalo je problem danas postaje i jeste ekonomski potencijal. Danas ovaj otpad dobija novu upotrebnu vrednost, prerađuje se i pre svega fokusiramo se da ono što je bio biootpad sutra bude kompost odnosno humus i koristimo ga nazad u pravcu očuvanja životne sredine“, naglasio je Vučević.
Ovaj projekat predstavlja zajedničku saradnju Srbije i Nemačke jer se sprovodi u okviru Nemačke razvojne saradnje.
„Ovde se vidi izuzetno dobra saradnja Srbije i Vlade Nemačke jer smo uspeli da sve inovativne projekte implementiramo veoma uspešno. Grad Novi Sad prednjači u tome i upravo vidimo kako rukovodstvo grada radi intenzivno na zaštiti životne sredine. Kompost koji se dobije ovako imaće višestruku primenu. Biće značajna primena u proizvodnji zelenila pre svega i takođe kada govorimo o grejanju, smanjuje se i aerozagađenje u ovom delu grada, nema više zelenog otpada koje će zagađivati zemlju. Ovde se na najbolji način to pokazuje“, dodala je ministarka zaštite životne sredine Irena Vujović.
A direktorka Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju (GIZ) Daneila Funke istakla je da je ovaj projekat primer toga kako cirkularna ekonomija funkcioniše u praksi sa velikim uticajem na životnu sredinu.
„Veoma smo zadovoljni što možemo da prikažemo našu podršku cirkularnoj ekonomiji u Srbiji i što mogu da kažem da je Novi Sad postao primer koji će, nadam se, mnogi moći da slede. Pokazali smo da smo odlični partneri“, ukazala je Funke.
Primenjivanje zelene agende je proces koji može doprineti transformaciji i poboljšanju ekonomije, dodao je ambasador Nemačke u Srbiji Tomas Šib.
„Deo ove cirkularne ekonomije nije samo smanjenje otpada i proizvodnja reciklažnog materijala, već je prisutan i u temama koje se odnose i na zapošljavanje i stvaranje novih mesta u određenim sektorima. Danas u Nemačkoj postoji više od 600 postrojenja za kompostiranje i kompostira se više od 50 tona biootpada i u ovom konkretnom slučaju to je izvor i novih radnih mesta“, zaključio je Šib.
Izvor: Tanjug
Foto: Grad Novi Sad
