Predstavnicima gradskih i vlasti seoske Mesne zajednice Svetozar Miletić prezentovan je idejni projekat formiranja Centra za relaksaciju.
Projekat, čija bi realizacija ponovo vratila Svetozar Miletić na mapu banja Vojvodine i Srbije izradio je Aleksandar Marjanović, jedan od vodećih srpskih stručnjaka za balneologiju.
Kako se moglo saznati, ovim idejnim rešenjem je predstavljena mogućnost za revitalizaciju i rekonstrukciju stare zgrade nekadašnje banje u Svetozar Miletiću, koja bi obuhvatala bazenski kompleks, blatni blok, centar za masažu, centar za lepotu i fitnes salu. U prethodnom periodu somborska lokalna samouprava je obezbedila kompletnu fizičko-hemijsku analizu vode iz takozvane Lemeške banje, dok je AP Vojvodina finansirala izradu studije detaljnih balneoloških, hidrogeoloških, hidrohemijskih, izotopskih, klimatoloških, prostorno-razvojnih i tehnoekonomskih ostraživanja za lokalitet banje koja je nekada postojala u Svetozar Miletiću.
Pored već postojeće Banje „Junaković“, kao i one u Bezdanu koja ima tek status odeljenja za rehabilitaciju Opšte bolnice „Dr Radivoj Simonović“, ukoliko dođe do revitalizacije Lemeške banje, to bi značajno unapredilo banjski turizam na zapadu Bačke. Bivalo je pre Drugog svetskog rata i neposredno nakon njega banja i više, u okolini Sombora je radila i ona u Čonoplji, pa, iako je tadašnja vlastela i buržoazija odlazila u Karlove Vari i Baden Baden, pripadnici srednje klase, pa i nižih slojeva, pronalazili su leka svojoj kostobolji u banji u Svetozar Miletiću, selu koje njegovi žitelji ali i stanovnici Sombora i danas zovu Lemeš, po starom nazivu „Nemeš Militič“, lečilištu koje je danas ni bleda uspomena na neko bolje vreme.
Žitelji naselja potomaka sitnog habzburškog plemstva su po otkriću podzemne žile kojom kuca vodotok kvalitetom i lekovitošću istovetan onom u čuvenoj mađarskoj banji Harkanj, rešili da iskoriste ovu blagodat. Termalne izvore počeli su organizovano da koriste još u drugoj polovini 19. veka, pa se Lemeška banja pominje prvi put 1888. godine, ali tek 1928. godine ulazi se u ozbiljniji posao izgradnjom prave banje. Angažuju somborskog zidarskog preduzimača Miju Štrangarića, po ugledu na palićku Veliku terasu podižu centralnu zgradu čiji sadašnji avetinjski kostur podseća na slavne dane, grade svlačionice. Zida se ciglom i otvoreni bazen iz kojeg danas klasa trska i šaš, a ceo kompleks od 20 hektara se pretvara u pravu botaničku baštu, arboretum.
Banja raspolaže u to vreme sa čak 14 betonskih kada, delom za terapije lekovitim blatom, restoranom i velikom terasom, što je i polučilo velikim brojem posetilaca u narednim godinama i decenijama. Za razliku od čonopljanske, ratna i poratna vremena nisu preterano naškodila Lemeškoj banji, pa ceo kompleks i nacionalizaciju doživljava bez nekih većih poremećaja u radu.
Hronike beleže i cene sa početka pedesetih godina prošlog veka. Za kupanje u kadi u otvorenom bazenu odrasli moraju da izdvoje 10, a deca upola manje dinara. Bolesnici, a njih je dnevno i preko 70, za blagodat lečenja reumatizma, išijasa i drugih kostoboljnih i kožnih bolesti moraju da izdvoje 24 dinara, ne bi li se balneoterapiji prepustili u banjskim kadama.
Međutim, 16. avgusta 1961. godine nezabeleženo olujno nevreme razara ne samo banju već i dobar deo sela. Oluja je sve banjske pomoćne zgrade razorila, glavna zgrada je oštećena do neupotrebljivosti, terasa netragom nestala…Narednih godina ništa nije urađeno ne bi li se banja obnovila, a kako je jenjavalo interesovanje posetilaca sa strane, kopnila je i volja samih Lemešana da koriste samo spoljni bazen ili da se delimično obnovljeni restoran uzima u povremeni zakup. Ceo kompleks je konačno zakatančen 1972. godine, a da ironija bude veća skoro deset godina nakon toga završena je izgradnja velikog otvorenog bazena koji nikada nije dobio dozvolu za rad.
Od to doba, gotovo da se ništa nije dešavalo na obodu Svetozar Miletića, da bi se, konačno, pre nekoliko godina somborska lokalna samouprava uključila u jedan od prekograničnih EU projekata sa Mađarskom, zahvaljujući kojem su ne samo definitivno razrešeni svi imovinsko-pravni odnosi sa republičkim Ministarstvom poljoprivrede, čime je ceo kompleks prešao u vlasništvo Grada Sombora, već je i naučno potvrđena blagotvornost i lekovitost podzemnih voda koje bi mogle da vrate nekadašnju slavu Lemeške banje.
Izvor: Dnevnik
Foto: svetozarmiletic.org
