Nozema je energetski parazit koji nema sopstvene mehanizme da proizvede energiju, nego je crpi iz pčele, iz koje uzima i hranu, vodu, i sve što mu treba. Jačanje pčelinjih društava pravi je put za preventivnu zaštitu od parazita i za dobre prinose meda.
Na Katedri za biologiju Fakulteta veterinarske medicine u Beogradu već decenijama tim istraživača, rukovođen prof. dr Zoranom Stanimirovićem, sprovodi istraživanja na medonosnoj pčeli, njenim patogenima i njihovoj interakciji, pokušavajući da pronađu rešenja za smanjenje negativnih efekata patogena i drugih stresora. Profesor dr Zoran Stanimirović i docent dr Uroš Glavinić rezultate svojih istraživanja povremeno. Prenosimo izvode iz jednog od takvih predavanja docenta Glavinića o nozemi i pčelinjim virusima, koji su najčešći patogeni pčela.
Piše: Zorana Ljubojev
Stručnjaci kažu da gotovo ne postoji pčelinje društvo koje makar u jednom periodu godine nema određen broj gljivica nozema, poznatih kao “tihi ubica” pčela. Ona najčešće prethodi virusnim infekcijama, jer oslabi društva i pripremi ih za poslednji udarac, koji zadaju virusi.
Slaba društva brzo postaju još slabija
Društva s jakim imunitetom, u kojima su zastupljene sve starosne kategorija pčela, obavljanjem higijenskih, negovateljskih i drugih poslova sama regulišu problem nozeme. Sve se završava s nekoliko uginulih pčela, što za jedno društvo koje broji nekoliko desetina hiljada jedinki i nije veliki gubitak. Problem nastaje kada se ravnoteža između jačine društva i broja nozeme poremeti. Tada parazit uzima maha, većina pčela ima proliv, ugiba i pčelinje društvo vrlo brzo oslabi.
Do infekcije dolazi putem inficirane hrane ili vode, a širi se putem usnog aparata pčele. Spore nozeme dolaze u digestivni trakt, gde dolazi do razaranja epitelnih ćelija creva i umnožavanja samih spora.
- Reč je o energetskom parazitu, organizmu koji nema sopstvene mehanizme da proizvede energiju. Energiju isključivo dobija tako što je crpi iz svog domaćina, odnosno, iz pčele. Javlja se u dve forme: formi spore i vegetativnoj formi. Vegetativna je forma u kojoj je nozema aktivna, pa crpi energiju od pčele, hranu, vodu, temperaturu – sve što joj treba dobija od pčele. Tako raste, razvija se i razmnožava. U toj formi je samo dok se nalazi u telu pčele. Čim je pčela izbaci iz svog tela, ona više nema sve te povoljne uslove koji su joj neophodni, zbog čega prelazi u drugu neaktivnu formu – formu spore u kojoj miruje. Tada čeka da je neka pčela ponovo unese u sebe i tako se iz neaktivne forme aktivira i pređe u aktivnu – vegetativnu formu. Upravo zbog toga ona predstavlja veliki problem za pčelinja društva – objašnjava dr vet. med. Uroš Glavinić.
U tipičnim slučajevima, krajem marta, pčelinja društva izgledaju još jaka i zdrava. Imaju dosta legla, meda i polena. Izgledaju tako kao da su dobro prezimila. Ali, već u aprilu i maju primetan je nesklad između veličine legla i broja pčela. Leglo, koje već pokriva veliku površinu saća i izgleda zdravo, zaposeda samo mali broj pčela, a ova pojava je pouzdan znak nozemoze.
Spore nozeme izuzetno otporne
Spore nozeme su izuzetno otporne i mogu da ostanu u zemljištu na pčelinjaku i do četiri godine. Sposobne su da i nakon tog perioda izklijaju iz spore i aktiviraju se, izazivajući infekciju pčele.
- Infekcija nastaje tako što pčela proguta sporu. Ona sistemom organa za varenje dolazi do srednjeg creva – njenog najvažnijeg organa za varenje. Ulazi u ćeliju od koje je crevo građeno i u toj ćeliji, koja se zove enterocit, ima sve što joj je potrebno – energiju, hranljive materije, toplotu, vlažnost. Tada nozema isklijava iz spore, kao biljka kad isklijava iz semena, prelazi u aktivnu formu i stvara nove količine spora, tako se razmnožava – ukazao je Glavinić.
Istraživanja su pokazala da u okviru jednog pčelinjeg društva, u jednoj košnici, svaka pčela u proseku može da broji više desetina miliona spora, odnosno, milijarde po društvu. Sve one su nastale u ćeliji pčele.
– Prenamnožavanje nozeme dovodi do pucanja ćelije i onda milioni spora ulaze u šupljinu creva, blokirajući ga, usled čega nema normalnog pražnjenja creva pčele. Ona pokušava da reši problem tako što jede med, međutim, crevo nije prohodno jer je zapušeno sporama. Kao posledicu toga imamo pčele nadutih stomaka. U normalnim uslovima, pčela se nikada neće isprazniti u košnici. Međutim, kao posledica blokade i nagomilavanja hrane, stomak je nadut i pod pritiskom. Usled toga pčela ne stigne da se isprazni napolju, već se to dešava u košnici. Posledice toga su primetne mrlje od proliva na ramovima, saću, kao i na korpusima košnice – dodaje dr Glavinić.
Proliv koji pčela izbacuje u sebi sadrži milione spora nozeme, a osim toga, sadrži i nesvareni med i polen. Druge pčele, kad to progutaju, inficiraju nozemom. Još jedan veliki problem koji se javlja je to što nozema sa sobom “vuče”, tj. “priprema teren” za određene pčelinje viruse.
Dezinfekcija, sušenje i provetravanje košnica
Kako bi održali ravnotežu između broja nozeme i jačine pčelinjeg društva, pčelari treba da preduzmu higijensko-sanitarne mere, koje podrazumevaju dezinfekciju (npr. opaljivanjem) košnica, ramova i druge opreme, dok je kod društva koja su uginula od nozeme ili neke druge bolesti nekada neophodno deo opreme i potpuno uništiti spaljivanjem.
– U korpusima, na ramovima, u saću i medu tih društava prisutne su milijarde spora nozeme. Pre nego što košnicu naselimo novim pčelama, neophodno je da se ona dezinfikuje, jer će taj ogroman broj spora sačekati novo društvo i pomoći da se u njemu poremeti ravnoteža. Ramove iz ovih društava je najbolje uništiti, spaliti, jer imaju mnogo spojeva i useka koji su puni propolisa i voska. To se ne može lepo očistiti i dezinfikovati. Uvek će neka spora ostati – upororava dr Glavinić.
Pod uslovom da nije promenio miris i ukus, med iz ovih društava se slobodno može koristiti za ishranu ljudi, savetuju stručnjaci, ali ga nikako ne treba davati drugim društvima. U slučaju da je med promenio miris i ukus, onda ga jedino možemo koristiti za rakiju, jer se u procesu njenog pravljena uništavaju spore.
Saće i vosak iz ovih društava takođe su puni spora nozeme. Pčelari vole da koriste sunčane topionike, koji vosak očiste od krupne prljavštine, ali ne i od patogena. Zato bi vosak ovih društava trebalo tretirati temperaturama sterilizacije.
-Nozema pripada gljivicama. Gljivice vole vlagu – tamo gde ima vlage, biće i gljivica. Mera koju treba preduzeti da bismo smanjili nozemu jeste uklanjanje vlage iz košnica. Najpre premeštanjem društava na suve terene gde se inače ne zadržava vlaga. Potom, povećanjem ventilacije kroz košnicu – kada zazimljavate društva i utopljavate ih, nikada ne treba pokriti celu površinu. Treba da ostane makar dva prsta, kako bi vazduh strujao kroz košnicu i kako bi se smanjila vlaga – kaže Glavinić.
Dobra hrana za jači imunitet
Preporuka svim pčelarima je da aktivno rade na jačanju imuniteta. Trebalo bi da kontrolišu varou, jer je ona prenosnik virusa, a za neke od njih i ključni okidač.
-Pčele treba zazimiti s kvalitetnom hranom u dovoljnim količinama. U plodišnom medu koji im ostavimo imaju materijal da zidaju imunitet i tkiva. Kada je godina katastrofalna i nema dovoljno meda, preporuka je da se uzme neki od suplemenata koji imitiraju med i koji predstavljaju veštački izvor proteina, vitamina i minerala. Možete i sami praviti čajeve, odvare biljne, gde kuvanjem iz biljaka izvlačite neophodne sastojke koji, kada ih dodamo u šećerni sirup, makar malo imitiraju med – zaključuje Uroš Glavinić.
Snaga na usta ulazi
Dodaje da, kao što narod kaže, snaga na usta ulazi. Od toga šta, kako i koliko jedemo zavisi naša snaga, jačina i imunitet. Tako je i sa pčelama.
- Ishrana društva čistim šećerom je posebno nepoželjna kada je u pitanju nozema, jer će ona umesto pčele iskoristiti šećer kao energiju. Najbolja i najkvalitetnija hrana za pčelu je plodišni med, u kome ona, pored šećera koji dolazi iz nektara, ima i veću količinu polena koji je izvor proteina, vitamina, minerala i aminokiselina – zaključuje docent Uroš Glavinić.
Preporuka je da se po ulici pčela izdvoji barem 350 do 400 g polena, kao i kilogram i po meda. Takođe, potrebno je osigurati kvalitetnu i zdravu mladu maticu, dovoljne količine kvalitetne vode tokom cele godine. Pčelarima se savetuje da izbegavaju korišćenje šećera u ishrani pčela, kao i meda nepoznatog porekla.
Okviri:
Varoa prenosi viruse
Do sada je opisano preko 20 virusa koji prave probleme pčelama. U Srbiji su četiri najzastupljenija – virus deformisanih krila, hronične i akutne paralize i virus mešinastog legla. Svi su, osim u pčelama, pronađeni i u varoi – pčelinjem krpelju. Ovaj krpelj hrani se masnim tkivom i hemolimfom pčele. Na taj način se prenose bolesti i virusi između pčela. Pčelinji krpelj prelazi s jedne pčele na drugu, prenese joj sve viruse, a od nje pokupi neke druge. Virusi su u organizmu i čekaju povoljan trenutak da se aktiviraju.
Stručnjaci smatraju da virus deformisanja krila, recimo, ne bi bio toliko patogen i štetan za pčelu, da nije varoe. U varoi virus sazreva, dobija na patogenosti i jačini.
