Repina pipa je najopasnija štetočina koja u proleće napada šećernu repu. Otuda su usevi pod ovom kulturom ugroženi od nicanja pa sve dok se na biljakam ne pojavi nekoliko listova. Zbog toga proizvođači moraju da budu stalno na oprezu kada je ona u pitanju jer u suportnom, ukoliko se desi da je samo na jedan dan izgube iz vida, zasad mogu da izgube na velikim površinama. Ova štetočina može uspešno da se suzbije korišćenjem svih raspoloživih mera.
– Zato je neophodno da proizvođači repe odmah posle setve postave četiri feromonske klopke sa ciljem da na vreme utvrde njeno prisustvo i vreme kada se pojavila – ističe Dejan Mujakić, savetodavac za zaštitu bilja u vranjskoj Poljoprivredno savetodavnoj i stručnoj službi.
Dodaje da ratari treba klopke da ukopavaju u zemlju u redovima na desetak metara od ivice polja, sa svake strane. Ukoliko se registruju jedinke pipe u klopkama neophodno je da se usev svakodnevno pregleda. Pregled treba obavljati u najtoplijem delu dana kada su insekti najaktivniji, a pri tom posebnu pažnju obratiti na uzvišenije delove parcele i ivični pojas.
– Kako će se repa tretirati utvrđuje se prebrojavanjem insekata uz pomoć rama koji se stavlja u red repe sa biljkama na kojima su primećena oštećenja. Na parceli se napravi najmanje deset proba i izračunava se prosečan broj insekata po metru kvadratnom – pojašnjava Mujakić podvlačeći da ove probe treba uraditi uvek na istim mestima dijagonalno po parceli, na približno jednakom rastojanju.
Ako je ovim načinom utvrđeno da se na desetak metara kvadratnih nalazi jedna do tri pipe potrebno je sprovesti hemijsko suzbijanje, pogotovo ako su nađene i oštećene biljke. Obično su najugroženiji ivični delovi useva jer ova štetočina obavezno dolazi iz prošlogodišnjeg repišta pa ih zbog toga treba više puta tretirati. Ukoliko se pak repina pipa ne nađe u feromonskim klopkama ne treba ni uzimati probe na parcelama niti raditi hemijsko suzbijanje.
– Zasad sa novim repištem treba da bude udaljen od jednog do tri kilometra zato što na njima prezimljava od osamdeset do devedeset posto insekata. Ukoliko se novo repište graniči sa starim ili se nalazi u njegovoj neposrednoj blizini potrebno je da se posle setve oko polja izvuče lovni kanal rovokopačem. Kada se insekti pojave u kanalu obavlja se tretiranje insekticidima – kaže Mujakić naglašavajući da se na ovaj način može uništiti i preko 80 posto insekata i znatno olakšati hemijska zaštita useva.
Ratari takođe treba da izbegavaju gajenje šećerne repe na istom polju i da se pridržavaju uobičajenog plodoreda za ovu kulturu. Protiv repine pipe mogu se uspešno boriti što ranijom setvom u što kraćem roku, međurednom obradom tokom maja, gušćom setvom na ivici parcela kao i uništavanjem korova.
Tekst: Gordana Nastić
Foto: Udo Schmidt – wikimedia.org
