Пољопривредна стручна служба Шабац и Савез живинара Србије, у сарадњи са Министарством пољопривреде, покренули су пројекат очувања аутохтоних раса кока. Једна од њих је банатски голошијан, која не захтева посебне услове за гајење, а уколико је уматичи, произвођач има право и на државне подстицаје намењене очувању генетичких ресурса.
Није свако головрато пиле банатски голошијан, каже одгајивач Зоран Демић из Кикинде, који има матично јато. То је крупна, изразито месната домаћа живина, отпорна на болести, високе и ниске температуре. Кока може да снесе и 160 јаја годишње. Настала је укрштањем ердељског голошијана и домаће живине.
„Ердељски голошијан је једно, који се разликује од банатског само по пуфници, коју ердељски нема, а банатски има. Данас, на пример, у Француској имате велике фарме фри ренч, које гаје банатског голошијана као француског голошијана, за месо“, објашњава Демић, одгајивач банатског голошијана.
Да би промовисао банатског голошијана, Демић је основао и фарму у селу Браљине у општини Ражањ.
Ова раса је настала у околини Кикинде или у Мокрину, где се и данас на неискоришћеним просторима на крају села гаји живина, што посебно прија банатском голошијану.
„Појавиле су се и те комерцијалне варијанте да су били заинтересовани чак и ресторани да купују ту домаћу живину, а и јаја која су отприлике два пута скупља од оних стандардних“, прича Горан Думитров из Мокрина.
Уз банатског голошијана, Савез живинара Србије и Пољопривредна стручна служба Шабац покренули су акцију очувања и сомборске капорке и санџачког певача.
„Ми смо кроз пројекат замислили да у Републици Србији поделимо 33.000 пилића старости од седам до 14 дана, који ће обавезно бити вакцинисани, на неких 250 до 300 пољопривредних произвођача“, прецизирао је Зоран Бељић из шабачке Пољопривредне стручне службе.
Пријаве могу поднети регистрована пољопривредна газдинства, која ће најмање две године развијати ову расу и, уколико желе, након тога могу да их уматиче.
Извор: РТС
Фото: Freeimages
