Pivo s medom i izraženom gorčinom, kiselkasto s malinom, tamni staut ili lager. U somborskoj pivari „Ravangrad“ različiti stilovi nastali su iz radoznalosti jednog tehnologa i želje da pravi piva koja i sam voli da pije. Danas proizvode osam vrsta, oko 80.000 litara godišnje, a na etiketama čuvaju i imena, izraze i priče svoga grada.

Izbor piva odavno se ne završava na svetlom i tamnom. Zanatsko, odnosno kraft pivarstvo, otvorilo je prostor za različite kombinacije slada, hmelja i kvasca, ali i za sastojke poput meda i voća. Tako i u „Ravangradu“ jedni biraju izraženiju hmeljnu gorčinu, drugi tamni staut, a treći ružičasto, kiselkasto pivo s malinom. Prvo somborsko zanatsko pivo, međutim, bilo je crveni ejl, osmišljen da probudi radoznalost lokalnih ljubitelja piva.

– Uglavnom sam pravio piva koja su se meni pila. Krenuli smo s crvenim ejlom, jer smo tražili pivo koje nije ni svetlo ni tamno, nešto što bi Somborce zainteresovalo da probaju malo drugačiji proizvod. Kasnije su dolazile nove etikete, pratilo se i šta tržište traži, a s unapređivanjem opreme dobijali smo mogućnost da pravimo i druge stilove – kaže za „Dobro jutro“ Branko Popović, osnivač pivare „Ravangrad“ i master inženjer prehrambene biotehnologije.

Med za jače pivo, malina za kiselkasto

Posle crvenog ejla stigao je „Penal IPA“, a zatim i piva za ljubitelje snažnijeg ukusa. Popoviću je med bio dostupna sirovina zahvaljujući tome što se bavi i pčelarstvom, pa je našao mesto u dvostrukoj IPA, pivu s većom gorčinom i višim procentom alkohola.

– Videli smo da tržište traži jake IPA, pa smo napravili dvostruku IPA s medom, „Honey I’m Drunk“, koja ima osam odsto alkohola. To je pivo izrazitog karaktera, veće gorčine, i donelo nam je dobar odziv, naročito na beogradskoj sceni. Potom smo pravili i crno pivo, „Odžačar“, našu verziju stauta. Za „Sombor Sour“ opredelili smo se za malinu, pa smo dobili pivo ružičaste boje, osvežavajuće i kiselkasto – objašnjava Popović.

Lager, stil na koji je veliki broj potrošača navikao, u ponudu je ušao tek u petoj godini rada. Za njega je najpre trebalo obezbediti odgovarajuće uslove proizvodnje.

– Lager je zahtevniji kada je reč o održavanju nižih temperatura. Tokom fermentacije temperatura mora da bude prilično ujednačena, bez oscilacija. Tek kada smo unapredili opremu i prešli na tankove s glikolskim hlađenjem, mogli smo da ga radimo. Nazvali smo ga „Ernest“, po Ernestu Bošnjaku, Somborcu koji je želeo da od svog grada napravi Holivud. I meni je to bila neka vrsta inspiracije: u malom gradu smo s pomalo sumanutom idejom krenuli da pravimo prvu pivaru – priča naš sagovornik.

Američka ušteđevina za somborski početak

Put do sopstvene pivare vodio je preko studija u Novom Sadu i prakse u Americi. Popović je razmišljao da tamo započne karijeru, ali se vratio s odlukom da stečeno znanje i zarađeni novac uloži u posao u Srbiji. „Ravangrad“ je osnovan 2017. godine.

– Završio sam studije u Novom Sadu, bio na praksi u Americi i mislio da ću tamo započeti karijeru tehnologa. Ipak, veći izazov mi je delovalo da sve to pokušam u Srbiji. Posle oko pola godine vratio sam se i s tim dolarima iz Amerike kupio prvi sistem za kuvanje piva. Tako sam registrovao prvu somborsku zanatsku pivaru – kaže Popović.

Već naredne godine „Penal IPA“ osvojio je treće mesto na Festivalu zanatskog piva u Novom Sadu. Za malog proizvođača na početku to je bilo priznanje koje je donelo i konkretno interesovanje ugostitelja.

– Na drugom mestu bio je „Kabinet“, a na prvom „Krou“, pivare koje su mi tada bile uzori. Među prvim kraft pivima koja sam probao bila su upravo njihova, a onda se odjednom nađem rame uz rame s njima. To nam je bilo veliki vetar u leđa. Lokali su sami počeli da traže naša piva i to nam je mnogo značilo u startu – priseća se on.

Za prepoznatljiv ukus važne su i sirovine i oprema

Razlike među pivima počinju izborom sirovina. „Ravangrad“ uglavnom koristi uvozni slad, hmelj i kvasce, a Popović objašnjava da ih biraju prema stilu koji proizvode i ujednačenosti kvaliteta.

– Slad nabavljamo iz Austrije i Nemačke. Pokazao nam se kao stabilan, ujednačenog kvaliteta i toga se držimo. Postoje i domaći slad i hmelj, ali za naše stilove tražimo određene osobine, posebno aromatične sorte hmelja. Koristimo hmelj iz američke doline Jakima, imamo i novozelandski, dok je za lager nemački. Kvasci takođe dolaze iz uvoza, od Italije do Belgije – navodi Popović.

S rastom proizvodnje stigla su i nova ulaganja u pakovanje. Punjenje u limenke započeli su prošle godine na maloj opremi, kapaciteta oko sto limenki na sat. Ovog leta nabavili su automatsku mašinu iz Slovenije, koja može da napuni približno 400 do 500 limenki na sat.

– Na početku smo polako ispitivali kako ljudi reaguju na limenke i istovremeno učili. Kada smo razvili to tržište, nabavili smo automatsku mašinu. Sada je zatvaranje pouzdanije, a vreme od punjenja do zatvaranja limenke minimalno. I pivara mora da stasa do trenutka kada može da priušti novu opremu. Posle devet godina, ovo nam je prva automatska mašina – kaže Popović.

Sadašnji prostor postao im je tesan, a tokom leta radili su punim kapacitetom. Zato je sledeći korak izgradnja sopstvenog proizvodnog pogona.

– Želimo prostor u kojem možemo da nastavimo da se širimo i uvodimo novu opremu. Pivarstvo tu pruža mnogo mogućnosti: postoje uređaji koji povećavaju efikasnost i smanjuju gubitke, a da se sačuva kvalitet piva. Za sada nam je fokus na domaćem tržištu. Voleli bismo da ispitamo i mogućnosti izvoza, ali tek kada povećamo kapacitete i preselimo proizvodnju – najavljuje Popović.

Aleksej Buila

Gde probati „Ravangrad“

Piva „Ravangrada“ dostupna su u ugostiteljskim lokalima u Somboru, Novom Sadu, Subotici, Bečeju i Pazovi. Prilika za upoznavanje različitih stilova su i festivali na kojima se pivara predstavlja, među njima i ovogodišnji „Ukusi Vojvodine“ u novosadskom Limanskom parku.

– Novi Sad nam je od početka bio glavno tržište. U Somboru je, kao manjoj sredini, bilo potrebno više vremena da se zanatsko pivo prihvati. Sada smo prisutni u dosta lokala i to interesovanje raste iz godine u godinu – kaže Popović.

„Penal“ po somborski, recept zajedno s Denverom

Imena piva povezuju „Ravangrad“ sa somborskim ličnostima i lokalnim govorom, a jedna saradnja odvela ih je ponovo u Ameriku, do pivare „Denver Beer Co.“ iz Kolorada.

– Trudimo se da nazivima zadržimo nešto što je vezano za Sombor i našu regiju, bilo kroz sirovinu, ličnost ili neki lokalni izraz. Za nešto jako dobro mi u Somboru kažemo „penal“, pa je tako nazvano i pivo. Nedavno smo s pivarom iz Denvera zajedno napravili recept koji se proizvodi i kod njih i kod nas. Povezala nas je i priča o dva grada koji navijaju za Nagetse. Bili smo kod njih u Americi, a meni je to, baš sada kada planiramo veći pogon, bila prilika da ponovo vidim kako izgleda sledeći stepen razvoja pivare – kaže Popović.