Насловна ТЕМЕ ВОЋЕ Od kad lišće opadne, dok vegetacija ne krene

Od kad lišće opadne, dok vegetacija ne krene

925

U našim agroekološkim uslovima voće se sadi u toku zimskog mirovanja, od opadanja lišća u jesen pa do kretanja vegetacije u proleće. Najbolje je ako se obavi u jesen ili rano u proleće.

Jesenja sadnja ima niz prednosti u odnosu na prolećnu: sadnice imaju dovoljno vlage u zemljištu, preseci na korenovom sistemu dobro kalusiraju i na njima se tokom zime obrazuju sitne-apsorpcione žilice koje u proleće sa nastupanjem povoljnih uslova počinju da usvajaju vodu i hranljive materije.Takođe tokom zime dolazi do sleganja zemljišta u jamićima i uspostavljanja dobrog kontakta između njega i korenovog sistema. Takve sadnice u proleće brzo startuju sa vegetacijom i bolje se razvijaju.

Rigolovanje ili podrivanje

Poslednjih godina se često dešava da pored leta imamo i sušnu jesen i da dosta proizvođača ne može da adekvatno izvrši pripremu zemljišta, oranje i kopanje jamića, usled jako suvog i tvrdog zemljišta. Oni koji imaju jaču mehanizaciju i obave pripremu i sadnju, potrebno je da prilikom sadnje obavezno zaliju sadnice sa 15 do 20 litara vode i ako su u mogućnosti da postave sistem za navodnjavanje. Ako se suša nastavi i u narednom periodu, potrebno je obaviti još nekoliko zalivanja, dok ne nastupi period sa ozbiljnijom količinom padavina.

Ako proizvođači nisu u mogućnosti da sadnju obave u jesen, treba da nastoje da je obave u rano proleće, tokom februara meseca. Kasnija sadnja, u martu mesecu, recimo, ima za posledicu slabiji prijem i porast sadnica. Ovakva sadnja može biti uspešna ako proizvođači imaju mogućnost navodnjavanja.

Foto: AdobeStock

Sadnja se obavlja na dobro pripremljenom zemljištu. Ova priprema podrazumeva duboko oranje – rigolovanje na dubini 60 do 80 cm čime se oranični, plodni sloj zemljišta spušta u zonu rasta budućeg korenovog sistema sadnica, a donji, dublji i manje plodni slojevi zemljišta, se izbacuju na površinu. Rigolovanje treba obaviti blagovremeno kako bi se do sadnje zemljište sleglo i usitnilo. Pre sadnje se obavlja dopunska obrada teškim tanjiračama ili roto drljačama kako bi se zemljište usitnilo i poravnalo.

U poslednje vreme umesto rigolovanja vrši se podrivanje nakon čega se ore na manjoj dubini, oko 40 cm. Izvodi se pomoću podrivača koji mogu imati fiksna ili aktivna radna tela. Ovim priključnim mašinama se jako poboljšavaju vodni, vazdušni i toplotni režim zemljišta.

Nakon pripreme zemljišta pristupa se razmeravanju i obeležavanju sadnih mesta. Razmeravanjem se svakoj biljci obezbeđuje isti hranidbeni prostor. Na većim površinama razmeravanje obično obavlja geometar, dok se na manjim površinama može obaviti pantljikama. Prilikom razmeravanja treba na krajevima budućih redova ostaviti prostor za okretanje mehanizacije. Takođe između krajnjih redova i susednih parcela treba ostaviti slobodan prostor bar za jednu polovinu međurednog rastojanja.

Važnost visine kalema

Razmak sadnje zavisi od voćne vrste, bujnosti sorte i podloge na koju je nakalemljena, uzgojnog oblika, nagiba zemljišta.

Sadna mesta se obeležavaju kočićima, a zatim se pristupa kopanju jamića. Ako je zemljište rigolovano, dubina jamića treba da bude 30 do 40 cm, a prečnik 40 do 50 cm. Kopanje jamića se može vršiti ručno, ašovom ili traktorskim burgijama što je znatno lakše i brže.

Ako zemljište nije rigolovano ili podrivano onda dimenzije moraju biti znatno veće pri čemu dubina treba da iznosi 60 cm, a prečnik 100 cm.

Treba naglasiti da se pripremom zemljišta sadnicama trebaju obezbediti najbolji uslovi za razvoj korenovog sistema, jer od razvoja korenovog sistema zavisi i razvoj nadzemnog dela biljke, dobra rodnost i dugovečnost zasada. Sve greške učinjene prilikom podizanja zasada kasnije se teško mogu ispraviti. Ako se za sadnju koriste jednogodišnje sadnice, treba da su visoke 150 do 170 cm, sa dobro razvijenim korenovim sistemom. Takve sadnice treba da imaju 3 do 5 jačih skeletnih žila i mnoštvo obrastajućih žilica, da je spojno mesto dobro sraslo i da nemaju mehaničkih oštećenja. Pre sadnje se jače žile skraćuju na dužinu 20 do 25 cm. Ukoliko su oštećene, onda se skraćuju do zdravog dela. Nakon toga se potapaju u kašu napravljenu od jednog dela sveže goveđe balege, dva dela zemlje i jednog dela vode. Ovaj sloj prekriva korenov sistem, stvara film i omogućava bolji kontakt sa zemljom. Fitohormoni iz balege ubrzavaju deobu ćelija korena i stvaranje sitnih, apsorpcionih žilica. Poželjno je da su kalemljene na visini od 10 do 15 cm, jer treba da budu posađene na nešto većoj dubini nego što su rasle u rastilu.

Foto: shutterstock

 Prilikom sadnje spojno mesto mora ostati 4 do 5 cm iznad zemljišta na ravnim terenima, odnosno 7 do 8 cm na nagnutim terenima zbog kasnijeg zatrpavanja spojnog mesta prilikom obrade, jer dolazi do svlačenja zemljišta sa viših tačaka na niže. Često se u praksi sreću sadnice koje su nisko kalemljene, 5 cm iznad zemlje. Takve sadnice se ne mogu posaditi na željenu dubinu i kasnije može doći do njihovog izvaljivanja. One takođe teže podnose sušu.

Naučno je dokazano da preduboko posađene sadnice (spojno mesto u zemlji) kasnije ne rađaju.

Sadnju obavljaju dva radnika pri čemu jedan drži sadnicu i gazi nanetu zemlju, a drugi zemljom popunjava jamić. Korenov sistem sadnice treba zrakasto rasporediti i zatim dodavati sitnu zemlju. Sadnicu treba povremeno protresti da zemlja uđe između žilica. Kada se korenov sistem prekrije slojem zemlje od 10 cm vrši se gaženje kako bi se uspostavio što bolji kontakt između korenovog sistema i zemljišta. Ako se sadnja obavlja u proleće, potrebno je nakon prekrivanja korenovog sistema zemljom izvršiti zalivanje sa 10 litara vode po sadnici i sačekati da se ona procedi u dublje slojeve. Zatim se dodaju (ako ranije pre pripreme nisu dodavana) 2 lopate zgorelog ovčijeg ili goveđeg stajnjaka i 100 do 150 grama NPK mineralnog đubriva formulacije 8:16:24 ili slično. Ostatak jamića se popunjava preostalom zemljom i opet dobro nagazi.

Ako se radi o prolećnoj sadnji, prekraćivanje sadnica se može izvršiti odmah, a ukoliko je u pitanju jesenja sadnja onda skraćivanje treba ostaviti za proleće.

U zasadu treba odrediti osnovni red od koga polaze ostali redovi. Pravac osnovnog reda se obično pruža po najkraćoj strani parcele. Od osnovnog reda se postavljaju pravi uglovi da bi se odredili pravci ostalih redova u zasadu. Najbolji je pravac redova sever-jug, jer obezbeđuje najbolju osvetljenost i provetrenost.Na terenima sa nagibom pravac redova određuje nagib terena.

Piše: dipl. Ing. Milivoj Timotić,

savetodavac za voćarstvo i vinogradarstvo u PSSS Valjevo

Pred vama je svih 20 džepnih knjiga iz serijala „Moj voćnjak“, „Moj povrtnjak“, „Moj vinograd“ i „Moje cveće“. Knjige u formatu 16x12cm u punom koloru na 64 strane, lake za korišćenje i uvek pri ruci.

Moj voćnjak će vas upoznati kako da krenete i počnete da formirate svoj zasad, pripremite zemljište, odaberete voćnu vrstu.

Tu su i Jabuka, Višnja, Trešnja, Kruška, Borovnica, Jagoda, Malina, Leska, Šljiva, Kajsija, Ruža, Paradajz, Paprika, Krompir, Krastavac, Grašak, Pasulj, Lukovi i Vinograd.