Sve ljute paprike ne pripadaju istoj grupi. Pet pripitomljenih vrsta ljutih paprika su Capsicum annuum, Capsicum frutescens, Capsicum chinense, Capsicum pubescens i Capsicum baccatum. To su najrasprostranjenije vrste ali postoji još mnogo drugih.
Ljute paprike su veoma korisne zbog obilja vitamina i minerala, proteina i šećera. U 100 g ljute paprike nema belančevina ali ima 10 mg kalcijuma, 13,2 mg magnezijuma, 24 mg fosfora, 76 mg vitamina C, 115 mg vitamina A, vitamin E, B1, B2, B6, gvožđe, kalijum, niacin, triptofan i dr. Dokazano je da se u tri papričice nalazi toliko vitamina C koliko u 1 kg limuna. Kapsacin je „biološki mađioničar“ koji ljutim paprikama daje jedinstvena svojstva – pomaže brzom sagorevanju kalorija i jedan je od najjačih antioksidanasa.
Konzumacija ljutih paprika pomaže da se smanji rizik od hiperinsulimije (visok nivo insulina u krvi) ili smetnje povezane s dijabetesom tipa 2. Kapsaicin u ljutim paprikama ne samo da smanjuje bol, već stimuliše sekreciju koja pomaže u pročišćavanju zapušenog nosa i pluća. On je efikasno sredstvo za ublažavanje osteoporoznih bolova, ima olakšavajuće dejstvo kod bolova izazvanih neuropatijom dijabetičara i psorijazom. Ljute paprike su vekovima smatrane moćnim afrodizijakom. Likopen i kapsaicin imaju antikancerogeno dejstvo i sredstvo su za borbu protiv starenja.
Svaka vrsta ljutih papričica poznata je po rasponu ljutine, te znalci već prema toj skali znaju šta mogu očekivati od njenog ukusa, za koja ih je jela najbolje upotrebiti i u kojem odnosu s ostalim namirnicama. U literaturi postoji više verzija Skovilove skale, a najčešće se pominje ona od devet podeoka.
Skovil skala od 500 do 1.000 obuhvata sorte ljutih papričica s tek naglašenim osećajem ljutine. Grupu od 1.000 do 2.500 skovila čine sorte s blažom ljutinom ali nijedno jelo pripremljeno s njima nije premalo ljuto, posebno kada se sprema u rerni. Od 2.500 do 5.000 jedinica imaju sorte srednje ljutine i verovatno su među najpoznatijim ljutim papričicama u našim krajevima. Često se mogu videtio kako rastu u saksijama na balkonima i na okućnicama. Najčešće se upotrebljavaju za spremanje salse ili ljutih ajvara, soseva za testeninu.
Na skali od 5.000 do 8.000 je grupa od srednje ljutih prema jače ljutim. Konzumiraju ih oni koji vole ljuće jelo, tako da ih većina može jesti bez većih problema. Odlične su za raznorazne umake, meksička jela, te uz koktel margaritu. Od 8.000 do 10.000 su sorte koje se smatraju srednje do jače ljutim, po obliku i veličini vrlo su slične jalapenjo (halapenjo) papričicama, a razlika je u boji – one su crvene, i po skovil jedinicama bliže su gornjoj granici ove grupe. Odlične su za pripremu azijske i indijske hrane.
Od 10.000 do 25.000 skovil jedinica imaju jače ljute papričice. Iako su male, s njima nema šale, a zbog izgleda u nekim krajevima ih zovu mini halapenjo papričice. Najčešće se upotrebljavaju za spremanje ljutih umaka, a ljubitelji ljutine često ih jedu sveže kao izazov.
Skali između 25.000 i 100.000 pripadaju jako ljute paprike. Ako niste veliki ljubitelj ljutine i azijske kuhinje ni željni izazova, klonite se ovih papričica, nisu za amatere. Bez obzira, bile zelene ili crvene, vrlo su ljute. Najčešće se seckaju i stavljaju u tajlandska jela, a gumene rukavice su obavezna zaštita svakog kuvara.
Skovil skala 100.000 do 350.000 ukazuje da su to izuzetno ljute papričice. Ima ih u varijantama od žute, narandžaste, crvene, pa čak i smeđe. I one se u nekim krajevima sveta upotrebljavaju za pripremu raznih soseva, a kuvari moraju da rade s debljim zaštitnim rukavicama i jednostavnim maskama za lice. Na kraju, od 1.000.000 do 2.200.000 skovila su papričice čija ljutina je opasna po život, s njima se radi u potpunoj zaštitnoj opremi. Osobe koje imaju probleme sa srcem ne smeju ni da se približe „majstorima“ koji ih pripremaju.
Piše: Svetlana Mujanović
