Miholjdan se proslavlja 12. oktobra (po novom kalendaru). Ovaj dan je posvećen Prepodobnom Kirijaku Otšelniku. Veruje se da topli oktobarski dani oko ovog praznika najavljuju pravi početak hladne jeseni.
Običaj je da se završe svi spoljni poslovi i pripreme za zimu. Postoji verovanje da na Miholjdan ne treba raditi teške kućne poslove poput spremanja i usisavanja. U Boki Kotorskoj Sveti Kirijak se slavi kao zaštitnik mornara, koji na ovaj dan nisu isplovljavali.
Prema tradiciji u mnogim krajevima, na Miholjdan se ne organizuju svadbe niti se venčava crkveno.
Obeležavanje Miholjdana se razlikuje u zavisnosti od geografskog regiona, a lokalni običaji odražavaju način života, istoriju i privredne aktivnosti stanovništva u određenim krajevima Srbije.
U severnim delovima Srbije, Miholjdan ima snažan privredno-agrarni značaj. Kako je Vojvodina pretežno poljoprivredni kraj, ovaj dan označava zvaničan završetak berbe kukuruza, bundeva i suncokreta. Mnoga mesta u Banatu i Bačkoj proslavljaju Miholjdan kao svoju seosku slavu (zavetinu), kada se organizuju lokalni vašari i porodična okupljanja.
Šumadijski kraj je poznat po strogom poštovanju porodičnih običaja i zanatskih tradicija. U pojedinim stočarskim selima centralne Srbije očuvao se neobičan običaj pod nazivom „ovnovska svadba“. Na ovaj dan, ovnovima se stavljaju venci na rogove i puštaju se među ovce. Za vinare iz Topole i Oplenca, kao i iz Župe, oko Miholjdana se završavaju poslednji poslovi u vinogradima, a burad sa novim vinom se konačno zatvaraju.
U planinskim i tradicionalnim sredinama istočne Srbije, praznik je duboko povezan sa sujeverjem i zaštitom od štetočina. U nekim selima oko Timočke Krajine ovaj dan se naziva i mišiji dan. Postoji verovanje da se na ovaj dan ne sme ništa šiti niti krojiti iglom, kako miševi ne bi izgrizli odeću ili silose sa žitom. U pojedinim krajevima južne Srbije mesi se poseban kolač koji se deli komšijama za zdravlje ukućana i „za dušu“ preminulih predaka.
Postoji običaj da se na ovaj dan posećuju parovi koji su se venčali te godine. Iako se sama venčanja ne praktikuju na sam dan praznika, gosti odlaze kod mladenaca i donose im poklone kako bi im osigurali sreću i blagostanje u predstojećoj zimi.
Narodna legenda o prelasku iz toplih dana u hladnu jesen duboko je povezana sa životom Svetog Kirijaka Otšelnika (koga narod zove Sveti Miholj) i njegovom borbom sa prirodnim silama. Prema starom narodnom predanju, smena godišnjih doba zapravo zavisi od jednog ključnog trenutka na ovaj dan.
Narod veruje da Sveti Miholj tokom septembra i početka oktobra pušta poslednje tople zrake kako bi ljudi završili poslove u poljima. Međutim, tačno na dan svog praznika, 12. oktobra, on odlazi na nebo i sa sobom zaključava sunčevu toplotu.
Smatra se da su dani oko ovog praznika zapravo „poklonjeno vreme“. Prema jednoj priči, Sveti Miholj se sažalio na siromašne seljake koji nisu stigli da oberu vinograde i sakupe letinu, pa je izmolio Boga da mu dozvoli da još nekoliko dana zadrži sunce na zemlji. Zato se taj kratki, topli period i zove Miholjsko leto.
Prema predanju iz južne Srbije, čim prođe popodne na Miholjdan, Sveti Miholj se povlači u svoju pećinu, a na zemlju stižu njegove tri sestre – jesenje hladnoće, koje donose mrazeve i vlagu, pripremajući prirodu za zimski san. Zbog toga važi staro pravilo: „Od Miholjdana, sekira je iza vrata“ – što znači da od tog dana drva za ogrev moraju biti spremna i pri ruci.
Pošto je ovaj praznik bio glavna prekretnica u godini, za njega se vezuje nekoliko čuvenih narodnih poslovica:„Sveti Miholj zaključava sunce, a Sveti Luka (31. oktobar) sprema snegove.” – Ova izreka podseća da je Miholjdan poslednji dan kada se može očekivati prava toplina.
„Ako je na Miholjdan vedro, biće sušna zima; ako pada kiša, biće rodna i blaga.” – Ovom izrekom su seljaci predviđali kakva ih godina čeka i da li će imati dovoljno hrane za stoku.
„Miholjsko leto – sirotinjsko majsko cveće.” – Izreka koja opisuje prolaznu lepotu toplih oktobarskih dana, koji greju, ali kratko traju i brzo venu pred naletom novembarskih mrazeva.
