Naši preci su tumačili značenje cveća kroz mitove, legende i razna verovanja. U grčkoj i rimskoj mitologiji mnoge boginje su dovođene u vezu s ponekim cvetom, a stari Grci su ljude i bogove pretvarali u cveće i drveće. Poruke ruža, kukureka, dana i noći su poznate od pamtiveka.
Ljudi od davnina vole da misli i osećanja izraze diskretno i bez reči. Tako je i nastao jezik cveća – florografija. Cveću se zbog bogatstva oblika, mirisa i boja, kroz različite epohe pripisuju različita značenja.
Etnolog Vesna Marjanović napominje da je cveće u davnoj prošlosti imalo i svoje magijsko značenje.
„Tako da se vodilo računa i kada se koje cveće bere, kada se i kome poklanja, a isto tako, i magijske radnje su činjene da bi se došlo do cilja“, objašnjava etnološkinja i navodi primer vidovčice, trave koja ima ljubičasti cvet koje su devojke uoči Vidovdana stavljale pod jastuk da bi sanjale svog budućeg izabranika.
Kod nas je karakteristično i to što mnogi narodni nazivi cveća već nose poruku koju želimo da prenesemo dragoj osobi, podseća Ljiljana Sudar, pejzažni arhitekta.
„Tako imamo nezaboravak, hoću-neću, različak, prkos… Dragoljub je poziv na prvi sastanak i poziv na prvi poljubac, na primer“, dodaje.
Tumačenje simbola cveća se razlikuje od podneblja do podneblja i svaka vrsta cveća u kombinaciji sa bojom detaljnije određuje njegovu simboliku, pa nam tako buket sastavljen od više vrsta raznobojnog cveća može da ispriča uzbudljivu priču.
„Imamo tu simboliku da ruža predstavlja različiti izraz ljubavi, a u zavisnosti od boje ruže, različite su i poruke. Crvena boja je predstavnik strastvene ljubavi. Ljubičastu boju ćemo odabrati kada ste nekim očarani i kada je neko veličanstven i tako izraziti divljenje prema toj osobi. Narandžaste i roze boje su simbol nežnosti i njima izražavamo nežnu ljubav“, dodaje Ljiljana Sudar.
Plava ima umirujuće dejstvo, zelena simbolizuje zdravlje, a cveće žute boje podstiče osećaj sreće i prijateljstva, mada se često tumači i kao boja ljubomore.
„Uvek su mladi nosili cvet bele ili crvene boje. Bela kao znak nevinosti, a crvena kao boja života, boja krvi. To je znak da život kreće, tako kad su devojke odlazile na igranke kitile su se crvenim cvećem“, navodi etnolog Vesna Marjanović.
Cvet je svoje mesto našao u svakoj životnih situaciji, od onih najveselijih kada poklanjamo neparan broj cvetova do najtužnijih pogrebnih običaja gde paran broj simbolizuje ravnotežu.
„Cvet je zapravo život i imao je tu simboliku, a kada se na pokojnika stavlja cvet, to je znak da se život nastavlja i da se ne prekida sa smrću život, već da se nastavlja kroz potomstvo, bilo da pokojnik na onom drugom svetu nastavlja da živi“, dodaje etnolog.
Da je cveće imalo važnost to su pokazivali karnevali cveća koji su se dugo održavali u Evropi. Kod nas u Beloj crkvi se sve do Drugog svetskog rata održavao karneval u junu mesecu koji se kasnije spojilo sa turističkom varijantom karnevala koja se i dan danas održava. Ovaj karneval je slava cveću a zapravo to je slava životu.
Muškarac poklanja samo sečeno cveće, nikako cveće u saksiji ili korpi. Saksije su rezervisane jedino za dar žene ženi.
Izvor: RTS
Foto: Freeimages
