U ranijim brojevima ove revije mogli smo da pročitamo koliko su naša zemljišta prirodno siromašna fosforom kao i da poljoprivrednici, šablonskom primenom kompleksnih đubriva, za kratko vreme unesu prekomerne količine osnovnih makroelemenata koji na taj način praktično postanu nedostupni biljkama. Jedan od takvih primera je i fosfor. Istraživanja sprovedena u Čačku su pokazala da 41 % ispitanih uzoraka iz rodnih zasada maline iz cele Srbije sadrži prekomerne količine ovog elementa. Inače, ovaj elemenat se u netaknutim, takozvanim „devičanskim” zemljištima kod nas obično nalazi u koncentracijama od 0,30 do 4 mg u 100 g vazdušno suve zemlje.
Fosfor je strukturni elemenat proteina, enzima i nukleinskih kiselina, ali je čak i u svetskim okvirima relativno malo proučavan. On ima najznačajniju ulogu u procesima fotosinteze i disanja, odnosno stvaranja hranljivih materija i njihovog pretvaranja u energiju koja je potrebna biljkama za sve životne funkcije. Usled njegovog nedostatka, proces disanja je ograničen zbog čega se šećeri ne razgrađuju i ne pretvaraju u energiju. Nerazgrađeni šećeri se akumuliraju u listu zbog čega je jedan od karakterističnih simptoma njihovog nedostatka pojava ljubičastih listova. Ova pojava je posebno izražena u proleće kada su biljke izložene dodatnom stresu usled hladnog zemljišta ili supstrata u kome se gaje, kao i nižih temperatura vazduha. Deficit fosfora uslovljava slabiji rast biljaka i neodgovarajući proces cvetanja i oplodnje. Najveći sadržaj fosfora u listu je na početku sezone, a najmanji u toku berbe.
Dostupnost fosfora zavisi od kiselosti zemljišta
Odgovarajuća obezbeđenost biljaka fosforom utiče na rano formiranje i bolji rast korena, pravilan proces organogeneze i formiranja rodnog potencijala, obilno cvetanje, dobar kvalitet plodova i pravilno dozrevanje. Fosfor je takođe uslov za efikasnije usvajanje i korišćenje vode i bolju kondicionu sposobnost biljaka za prezimljavanje. Imajući sve ovo u vidu, postavlja se pitanje na koji način postići i zadržati optimalnu koncentraciju ovog elementa u različitim zemljištima, a zbog različitosti u kojima se voće gaji kod nas, veliki izazov za proizvođače predstavlja i poboljšanje njegove dostupnosti.
Nemogućnost usvajanja fosfora je povezana sa njegovom adsorpcijom i taloženjem, a na njegovu dostupnost za biljke utiču pH vrednost zemljišta (supstrata), zbijenost, aerisanost, vlažnost, temperatura i tekstura zemljišta. Takođe, za usvojivost fosfora značajni su sadržaj organske materije, ostaci pesticida, mikroorganizmi i njihova zastupljenost u zemljištu.
Niska pH vrednost zemljišta utiče na smanjenu dostupnost fosfora. U ovakvim zemljištima fosfor može biti imobilisan Al i Fe oksidima na površini minerala gline, što može dovesti do nemogućnosti usvajanja korenovim sistemom borovnice. Maksimalna dostupnost fosfora biljkama u većini zemljišta javlja se pri pH vrednosti u rasponu od 6,2 do 6,5. Sa porastom pH vrednosti njegova dostupnost se smanjuje, a prelomna tačka mogućnosti usvajanja se javlja pri pH 7,5. Takođe, sa smanjenjem vrednosti ispod 6,2 dostupnost fosfora počinje postepeno da se smanjuje, što se poklapa sa povećanjem sadržaja aluminijuma u zemljištu. Prelomna tačka dostupnosti fosfora se javlja pri pH vrednosti od 5,5 pri kojoj se ovaj elemenat veoma taloži u zemljištu.
Poseban problem predstavlja činjenica da nedostatak fosfora u kiselim zemljištima može predstavljati ograničavajući činilac rasta biljaka. Kiselost zemljišta može imati toksične efekte na korenov sistem, naročito kod osetljivijih vrsta koje imaju smanjenu tolerantnost, a niska pH vrednost negativno utiče na razvoj korena kao i na apsorpciju fosfora. U ovakvim slučajevima se javlja i niska dostupnost ostalih hraniva u zemljišnom rastvoru zbog veće mobilnosti slobodnog aluminijuma. Veća zbijenost, manje vazduha i veća vlažnost zemljišta takođe utiču na manju mogućnost usvajanja fosfora, što u nekim slučajevima iznosi i preko 50 %. U glinovitim zemljištima siromašnim fosforom postojaće veći kapacitet njegove adsorpcije, dok će u peskovitom zemljištu ona biti manja. To praktično znači da će manje količine unesenog fosfornog đubriva na peskovitim zemljištima omogućiti veću dostupnost fosfora biljkama u odnosu na njegovu dostupnost u slučaju unošenja većih količina ovih đubriva u teška i glinovita zemljišta. Hladno zemljište (supstrat) uslovljava manju hemijsku, ali i manju biološku aktivnost biljaka, što zajedno utiče na manji unos fosfora.
Fosforna „bolest“ zemljišta kao dijabetes kod čoveka
Bitno je da pri određivanju norme đubrenja fosforom znamo da sva biljna tkiva i organi imaju različite potrebe u svakoj od faza razvoja pa je potrebno znati i cikluse rasta i razvića sa specifičnostima potreba razvoja svakog od njih tokom godine. Primera radi, u uslovima povoljne vlažnosti, kod voćaka u rodu, ispoljavaju se 2 do 3 perioda intenzivnog rasta korena. Prvi talas rasta kod nas je obično 15 do 20 dana pre vidljivih znakova početka vegetacije, odnosno pre bubrenja pupoljaka. U tom periodu korenovom sistemu treba omogućiti dovoljne količine raspoloživog fosfora u zemljišnom rastvoru. Isto tako, u periodu diferenciranja rodnih pupoljaka, što se kod nas dešava u drugom delu leta i kada tokovi hranljivih materija u biljkama krenu od vrha ka korenu (descedentno), najbolje je fosfor primeniti folijarno u jednom do dva tretmana.
Već je pomenuto da je fosfor odgovoran za normalnu diferencijaciju i formiranje rodnog potencijala, ali je potrebno odrediti i njegov optimalan odnos sa sadržajem azota i drugih hranljivih elemenata. Primera radi, veće količine azota a manjak fosfora iniciraju veću bujnost, a manje rodnog potencijala, usporavanje sazrevanja, manji prinos i lošiji kvalitet ploda. Ovaj nesklad se indukuje i na naredne vegetacije. Sa druge strane, višak fosfora može proizvesti formiranje velikog broja plodova, ali i nedovoljnu količinu lisne mase. Ravnoteža u odnosu fosfora i azota utiče na ranije prispeće plodova. Takođe, ravnoteža u sadržaju fosfora i kalijuma određuje nivo i količinu plodova, ali i njihov kvalitet, posebno u fazi diferenciranja rodnog elementa (kod nas krajem leta i početkom jeseni). Ne treba zaboraviti da za visok prinos i kvalitetan rod treba poznavati i odnos fosfora sa drugim katjonima, pre svega sa kalcijumom i magnezijumom.
Sve napisano ima za cilj bolje poznavanje potreba biljaka i smanjenje troškova proizvodnje usled nerezonske, a vrlo često i neracionalne upotrebe fosfornih đubriva. Naime, veoma često se dešava da proizvođači i posle urađene analize zemljišta i tkiva u kojoj se očitaju prekomerne količine fosfora (i kalijuma), šablonski primenjuju kompleksna đubriva, jer tako godinama rade. Dobar deo takvih proizvođača „tradicionalista” sumnjičavo vrte glavom kada im se preporuči da u najmanje godinu ili dve izostave primenu fosfornih (i kalijumovih) đubriva, jer njihovim unošenjem u zemljište dodatno pogoršavaju situaciju u njemu, a tako se izlažu i ne malim finansijskim izdacima. Otrežnjujuće za njih zvuči poređenje stanja njihovog zemljišta sa šećernom bolešću kod čoveka, odnosno činjenicom da se organizam „guši” u šećeru, a da istovremeno pati zbog nemogućnosti njegovog korišćenja. Isto tako je i sa zemljištem i viškom fosfora kada biljke žive u izobilju ovog elementa, a pate jer ne mogu da ga usvoje.
Za 25 tona ploda 32,5 kilograma fosfora
Naravno da ne treba ni preterivati u primeni fosfornih hraniva. Različiti izvori prikazuju različite potrebe biljaka za različite nivoe prinosa, a od ukupnih količina ovog elementa u biljkama, prema nekim autorima, za plodove se utroši oko 45 %. Pojedini autori su u svojim istraživanjima pokazali da je za prinos od 25 tona ploda breskve ili jabuke po hektaru, potrebna ukupna količina fosfora od 32,5 kg/ha od čega je samo za rast i razvoj plodova utrošeno približno 14 kg/ha.
Piše: Dr Aleksandar Leposavić,
Institut za voćarstvo Čačak
20 DŽEPNIH KNJIGA
Pred vama je svih 20 džepnih knjiga iz serijala „Moj voćnjak“, „Moj povrtnjak“, „Moj vinograd“ i „Moje cveće“. Knjige u formatu 16x12cm u punom koloru na 64 strane, lake za korišćenje i uvek pri ruci.
Moj voćnjak će vas upoznati kako da krenete i počnete da formirate svoj zasad, pripremite zemljište, odaberete voćnu vrstu.
Tu su i Jabuka, Višnja, Trešnja, Kruška, Borovnica, Jagoda, Malina, Leska, Šljiva, Kajsija, Ruža, Paradajz, Paprika, Krompir, Krastavac, Grašak, Pasulj, Lukovi i Vinograd.
0691154004
dobrojutro.redakcija@gmail.com
