NA PLANTAŽI KRUŠAKA DEJANA MARKOVIĆA U VELIKOM POPOVIĆU

Plantaža krušaka Dejana Markovića u Velikom Popoviću kod Despotovca ima 1.200 stabala na jednom hektaru. Najviše je viljamovke, oko 900 stabala, a sa po 150 stabala zastupljene su sorte karmen i turandot.

Za ove sorte Marković se odlučio jer daju dobre prinose, nisu toliko zahtevne za uzgoj, a mogu se koristiti i za konzum i za preradu. Viljamovka ima veliku tehnološku vrednost u preradi i dobro se čuva u hladnjači. Karmen je jedna od najcenjenijih konzumnih sorti kod nas, zbog atraktivne boje ploda. Turandot je sorta koja rano stiže na tržište i zbog nedostatka drugih sorti kruške, ostvaruje solidnu cenu.

Kruška hrani, osvežava i leči

Plod kruške je bogat mineralima pa tako sadrži kalijum, fosfor, kalcijum, magnezijum, gvožđe i brojne mikroelemente. Sadrži i dosta vitamina, pogotovo vitamine A i C, većinu vitamina iz grupe B i D. Kruška sadrži dosta pektina koji smanjuje upale, pomaže pri varenju, smanjuje nivo šećera u krvi i reguliše telesnu težinu. Odličan je izvor dijetalnih vlakana i zato je blagotvorna za probavni kao i za kardiovaskularni sistem.

Svi koji pate od alergija mogu slobodno da ih jedu, jer ne izazivaju alergijske reakcije kao neko drugo voće. Kruške su korisne u lečenju upale sluzokože, kolitisa, hroničnih oboljenja žučne kese, artritisa i gihta. Mogu da ih konzumiraju i svi koji imaju visok krvni pritisak. Smanjuje rizik od nastajanja moždanog udara i reguliše nivo holesterola u krvi. Kruška sadrži i antioksidante koji štite od slobodnih radikala i tako jačaju imuni sistem.

Zbog svih korisnih elemenata koje sadrži preporučuje se da krušku jedu i deca i odrasli, a mogu je jesti i dijabetičari. Dobra je za zdravlje, a istovremeno je i vrlo ukusno i osvežavajuće voće.

Obrada mašinska, berba ručna

– Kruška je ove godine dobro rodila, jer je bilo dosta kiše u maju. Ovogodišnji prinos je od 12 do 15 tona po hektaru, za razliku od prošle godine kada je bilo loše. Ako uzmemo u obzir okolnosti, mraz koji je napravio štetu, kiše i grad, rod je solidan. Prvo je stigao turandot početkom jula i to je konzumna kruška, sledeća je karmen, takođe konzumna. Kasnije sazreva viljamovka čija berba kreće krajem avgusta. Viljamovka delom ide u preradu, a delom je prodajemo kao konzumnu – kaže Dejan Marković.

Ovo je sedma godina od kako je Dejan podigao plantažu krušaka. Veći deo posla obavlja sam, ali ima i pomoć porodice kada je potrebno.

– Plantaža traži dosta vremena za održavanje. Najviše posla ima kada treba pokositi travu koja pobuja nakon kiše. I u vreme berbe ima dosta posla. Obrada je mašinska. Plantaža je na otvorenom pa zavisimo od vremenskih uslova, ali šta je tu je – napominje Marković.

Ovo poljoprivredno gazdinstvo ima dobru saradnju sa Poljoprivrednom savetodavnom i stručnom službom u Jagodini pa tako njeni savetodavci redovno obilaze plantažu. Savetodavac za zaštitu bilja Ljiljana Jeremić je, nakon obilaska voćnjaka, rekla da je u dobrom stanju uprkos tome što je ova godina bila jako kišna i temperature su bile povoljne za pojavu bakterijske paleži i ervinije koja se pojavila u mnogim voćnjacima. U voćnjaku Dejana Markovića nije bilo zaraženih stabala, jer je dobro urađena zaštita.

Karmen

Karmen je novija sorta kruške i jedna od najcenjenijih na tržištu, pre svega zbog visokog potencijala rodnosti. Stablo je veoma bujno. Jedna je od najprisutnijih sorti u komercijalnim zasadima poslednjih godina. Cveta srednje kasno i kasno, istovremeno kada i viljamovka. Najbolji oprašivači su viljamovka i konferans. Njeni plodovi su krupni, veoma sočni i ukusni. Plod ima uravnotežen odnos kiselosti i slasti i može se upotrebiti u svežem stanju i za preradu. Ima izuzetnu otpornost i dobru skladišnu sposobnost, može se čuvati i do dva meseca u hladnjačama. Sazreva polovinom avgusta.

Viljamovka

Viljamovka je najpopularnija sorta kruške u Srbiji. To je stara engleska sorta pronađena kao spontani sejanac još 1796. godine. Od tada do današnjih dana predstavlja jednu od najrasprostranjenijih sorti kruške u svetu i kod nas. Sazreva u drugoj polovini avgusta. U savremenim hladnjačama može da se sačuva i do 5 meseci.

Karakterišu je srednje bujno stablo (bujno dok ne prorodi) piramidalnog oblika, pozno cvetanje i otpornost prema poznim prolećnim mrazevima. Stablo je visine do devet metara, cvetovi su bele boje, a cveta u aprilu i maju. Rano prorodi i obilno i redovno rađa. Plod je srednje krupan do krupan (oko 180 grama), izduženo kruškast. Sortna osobina su izražene neravnine u donjoj trećini ploda. Pokožica je glatka, sjajna, tanka. Osnovna boja pokožice je zelenkasto – žućkasta u tehnološkoj, odnosno slamasto žuta u punoj zrelosti. Dopunska crvena boja javlja se sa osunčane strane ploda, ali ne uvek i spada u slabije obojene sorte. Po plodu mogu da se primete lenticele braon boje. U predelu čašice ima izražena rebra.

Meso ploda je belo, sočno, fine sitno zrnaste strukture, slatkog, blagonakiselog, harmoničnog ukusa, sa izraženim prijatnim muskatnim mirisom. To je verovatno najkvalitetnija i tehnološki najzahvalnija sorta krušaka. Pogodna je za svežu upotrebu, za preradu i čuvenu rakiju viljamovku.

Nema dobar afinitet sa dunjom pa je treba kalemiti na posrednike. Do sada je pronađeno više crveno obojenih mutanata viljamovke: Red Bartlett, Williams Rouge i drugi.

Turandot

Turandot je nova italijanska rana letnja sorta kruške nastala na Institutu za voćarstvo u Forliu, ukrštanjem gijotke i junske lepotice. Karakteriše je srednje bujno stablo sa raširenom krošnjom, rano ulaženje u period rodnosti i rano cvetanje. Sorta je autosterilna pa se ne preporučuje njeno gajenje u čistosortnim zasadima. Kao oprašivač preporučuje se sorta tosca zbog istovremenog cvetanja. Rađa redovno i obilno. Plodovi se uglavnom nalaze na kraćem rodnom drvetu.

Plod je srednje veličine, oko 160 grama, kruškastog oblika sa zeleno-žućkastom pokožicom i dodatnom crvenom bojom sa osunčane strane. Uopšteno, može se reći da je plod atraktivnog izgleda. Meso je čvrsto, sočno, prijatnog ukusa.

Sazreva u prvoj nedelji jula, pa zbog ranog stizanja na tržište ima dobru cenu. U toku dozrevanja plodovi ne brašnjave brzo kao druge letnje sorte, pa se u odnosu na njih nešto duže mogu čuvati u hladnjačama (oko mesec dana) i dobro podnose transport. Ova sorta se dobro kalemi na dunju (podloge: MC, MA, BA 29 i sl.). Otporna je na bolesti i izuzetno je tražena na tržištu. Ima odličan prinos i dobro održava rodnost. Kod nas se u zasadima sreće sporadično, ali ima potencijala da se poveća njena komercijalna proizvodnja.

Piše: Jelena Lukić

20 DŽEPNIH KNJIGA

Pred vama je svih 20 džepnih knjiga iz serijala „Moj voćnjak“, „Moj povrtnjak“, „Moj vinograd“ i „Moje cveće“. Knjige u formatu 16x12cm u punom koloru na 64 strane, lake za korišćenje i uvek pri ruci.

Moj voćnjak će vas upoznati kako da krenete i počnete da formirate svoj zasad, pripremite zemljište, odaberete voćnu vrstu.

Tu su i Jabuka, Višnja, Trešnja, Kruška, Borovnica, Jagoda, Malina, Leska, Šljiva, Kajsija, Ruža, Paradajz, Paprika, Krompir, Krastavac, Grašak, Pasulj, Lukovi i Vinograd.

0691154004

dobrojutro.redakcija@gmail.com