Ne vodi poreklo sa ovih prostora, adaptivna je, teško se suzbija, živi i u gradovima u prirodi. Izraz “Dosadan si kao stenica” apsolutno je primenljiv na nju ali, da je samo dosada u pitanju ne bilo većih problema. Međutim, ona nanosi velike štete poljoprivredi. Reč je o stenicama – mramorastoj i zelenoj povrtnoj.
Problem mramoraste stenice nije sam jer imamo i zelenu povrtnu stenicu i najšešće se obe vrste javljaju zajedno te se zajedno moraju i suzbijati. Ipak, mramorasta stenica prisutnija je u voćarskoj proizvodnji.
-Ova stenica je donešena sa Dalekog istoka i to je jako važno znati jer biljke, njeni domaćini, poput paulovnije, soje, voćke, takođe su sa tamošnjih prostora. Ova štetočina ulazi u zgrade i uznemirava ljude. Leti se kreće u rojevima i nikada se ne zna na koje voćke će doći, kada će to biti i da li će se uopšte desiti. Gneralno, u voćarstvu nanosi velike štete, kaže dr Marko Injac.
Prava poslastica za mramorastu stenicu su plodovi voćaka. Ona ih ne sisa, već putem pljuvačke ubacuje enzime koji vrše digestiju u tkivu.
-Ovo je jako važno jer ukoliko proizvođač voćnjak tretira nekim fungicidom sistemikom, mramorasta stenica ih razori I sistemik nema svoja prvobitna svojstva. To znači da treba koristiti samo kontaktne preparate koji momentalno deluju. Da bi znali kako na najbolji način suzbiti ovu štetočinu moramo dobro znati njenu psihologiju, odnosno način na koji razmišlja. Prvo, mramorasta stenica od 15 do 50 dana ima dopunsku ishranu. To znači da treba suzbijati samo odrasle jedinke. Ukoliko ona položi jaja i jave se niti, odnosno larve, onda je kasno, a njena brojnost uvećava se 10 do 30 puta. Cela tajna je zapravo, suzbiti odrasle jedinke u dopunskoj ishrani, poručuje Injac.
On kaže da u nekim zemljama postoje insekticidi koji su registrovaniiI koriste se, a da tom prilikom ne deluju na predatore ali, ne deluju ni na stenicu.
-Mi umesto registrovani uvodimo pojam efikasni. To znači da ukoliko voćari hoće da koriste neki insekticid to ne treba da čine u količini koja je registrovana već moraju da pronađu o kojoj količini je reč i to samo za jedan do dva sata. Ukoliko mramorasta stenica ošteti plodove, oni više nisu za ishranu. Najviše je ima na koštičavom voću, razvija se na više od 170 vrsta. Ali, u biljke hraniteljke ubraja se svega 10-12 vrsta. Mramorasta stenica u rojevima leti sa jedne biljke hraniteljke na drugu i upravo zbog toga se nikad ne zna gde će se pojaviti, kaže Injac.
Prema njegovim rečima voćari moraju poštovati sve mere tretiranja. To znači da se prskanje odvija u rano jutro kada je mramorasta stenica mirnaiI nalazi se dole jer tokom dana ona leti I tretman je tada neuspešan.
Piše: Jasna Bajšanski
Foto: PIS Srbije
