Još nije kasno da se opredelite za odgovarajući način održavanja zemljišta u voćnjaku. Da li će to biti čista obrada, zatravljivanje ili ledina zavisi od klimatskih i zemljišnih uslova, nagiba terena, starosti i stanja zasada, sistema gajenja, da li se voćnjak navodnjava ili ne, tipa i plodnosti zemljišta… Svaki od njih ima za cilj stvaranje optimalnih uslova za razvoj korenovog sistema.
Čista obrada, ili tzv. jalovi ugar, podrazumeva održavanje zemljišta u stalno obrađenom stanju. Obuhvata jesenje oranje i nekoliko plitkih prašenja u toku vegetacije. Preporučuje se za aridna, odnosno područja sa nedostatkom padavina tokom letnjih meseci, tj. tamo gde nije obezbeđeno navodnjavanje.
Čista obrada za male zasade
Ovkva obrada je korisna i za mlade zasade da bi se voćke što bolje razvile i što pre stupile u period rodnosti, jer – ne treba zaboraviti da mlade voćke imaju više površinski korenov sistem i kao takve su osetljivije na sušu i korove.
Čista obrada ima svojih prednosti i nedostataka. Njenom primenom najlakše se uništava korov, čuva vlaga i uspostavlja povoljan vodno-vazdušni režim u zemljištu, a smanjuje se i intenzitet pojave bolesti i štetočina. Međutim, dugotrajna primena obrade ubrzava gubitak hranljivih materija i takva zemljišta vremenom gube strukturu. Ovi nedostaci se mogu ukloniti unošenjem organskih đubriva, pre svega stajnjaka svake treće ili četvrte godine, ili gajenjem biljaka za zelenišno đubrenje koje se zaoravaju u punom cvetanju (grahorica, stočni grašak, lupina, soja).
Oprez je potreban i na strmim terenima gde stalna obrada može da pojača eroziju zemljišta i stvori neravne površine u voćnjaku. Takođe, posebna pažnja se mora posvetiti vremenu izvođenja prašenja. Nije dobro da se radi po vlažnom zemljištu, jer se kvari njegova struktura. Efekat obrade smanjuje se kada je zemljište zbijeno i suvo, pa se u takvim uslovima ona izbegava.
Kosilica s rezervoarom i diznama
Slama i malč umesto herbicida
U zasadima jagode koji su podignuti na bankovima sa folijom, prostor između bankova tretira se herbicidima, a nakon zametanja plodova se pokriva slamom ili nekim drugim vidom malča. Slama znatno umanjuje prljanje plodova, zadržava vlagu u zemljištu, sprečava nicanje korova, olakšava radove i obogaćuje zemljište organskom materijom. Ona ne treba da se postavi prerano, odnosno pre cvetanja, jer može da doprinese izmrzavanju cvetova. Na alkalnim zemljištima umesto slame može da se koristi i strugotina četinara. Malč se može koristiti i kod drugih voćnih vrsta, uglavnom za unutarredni prostor. On može da bude sintetički (folije) ili prirodnog porekla (kora i strugotina četinara).
S. Malinović
Dobro jutro broj 564 – April 2019.
