Ukoliko se gaji u kontinentalnim krajevima, smokva se prilagođava podneblju, pa joj je i korenov sistem plitak. Zbog toga bi joj trebalo obezbediti dovoljne količine vode. Na našem podneblju uspevaju tri grupe smokava čiji se plodovi razlikuju po boji – zelenožuti, ljubičasti i purpurno crni – ali i po sortama i vremenu zrenja.

Najzastupljenija je bela petrovača, koja se smatra autohtonom, jer potiče iz mediteranskog područja Balkana i najčešća je u našim dvorištima. Iako pripada takozvanim belim smokvama, njeni zreli plodovi su zeleno – žuti, a sa donje strane imaju ljubičastu nijansu. Cenjena je zbog otpornosti, dugovečnosti i sposobnosti prilagođavanja različitim klimatskim uslovima. Već u drugoj godini od sadnje daje prve plodove i berba traje celo leto, sve do jeseni.

Domaća petrovača opstaje dugo, pa čak i bez intenzivnog navodnjavanja ili prskanja. Traži minimalno održavanje, ali treba voditi računa o mestu sadnje, jer se lako i obimno širi sa velikim brojem izdanaka. Izdanke treba uklanjati kako bi stablo izgledalo uredno i kako ne bi nepotrebno odvlačili snagu biljci. Životni vek smokve je između 50 i 70 godina, te je sadnja ovog drveta u dvorištu dobra investicija u uvek sveže i lako dostupne zdrave smokve.

Svaki višak, koji se ne pojede svež sa grane može da se pretovri u ukusno slatko ili džem.

Piše: Biljana Nenković