Početak je decembra, a Užičani još uvek jedu jagode iz svoje bašte koje su sazrele po drugi put ove godine, dok je na Zlataru opet rodila malina. Meštani planinskih sela veruju da to najavljuje dugu i tešku zimu. Agronomi međutim kažu da su to sve „bapske priče“ i za ovu pojavu krive neoubičajeno toplu jesen.
U dvorištu Milivoja Sinđića iz Užica na novembarskom suncu sazrele su jagode. Sočne su i ukusne baš kao i one koje je brao tokom leta. Sinđić jagode gaji isključivo za svoje potrebe i kaže da ih nikada nije prskao.
–Jagode u mojoj bašti berem od proleća do kasnog leta, ali nikada ih nisam video da cvetaju i rađaju u ovo doba godine. Prizor je nestvaran. Pre par dana na Zlatiboru i Tari je padao sneg, provejavao je i u Užicu, a ja na minus četiri stepena berem tek sazrele jagode u svojoj bašti i jedem ih u slast – kaže Sinđić.
U novembru je na Zlataru opet rodila malina. Mladi lastari okitili su se jesenjim rodom, a u pojedinim malinjacima bilo je jesenje maline za sokova i džem.
– Na žalost, od pre par dana malina više nije ukusna za jelo. „Ubili“ su je mraz i slana, pa nema slasti u sebi. A bila je inače odličnog kvaliteta, ni malo lošija od one koja je ubrana u julu. Malinu gajim na oko 10 ari, a jesenas je rodila skoro svaka četvrta, peta stabljika. Slično je bilo i prošle jeseni – kaže Milanko Raketić iz Draževića.
Jesenje cvetanje, tvrde stručnjaci, neće se nepovoljno odraziti na rod maline u sledećoj godini, ali se u zasadima moraju preduzeti određene radnje.
-Ova pojava se dešava zadnjih godina u Zlatiborskom okrugu, naročito kod sorte vilamet. Ono što treba uraditi jeste obaviti orezivanje vršnih delova gde je došlo do cvetanja kako ne bi došlo do iznurivanja biljaka i smanjenja prinosa sledeće godine. Ako su plodovi zreli i nisu stradali od mraza treba ih obrati i upotrebiti, jer su ukusni i aromatični, dok preostale zametnute plodove, zajedno sa grančicom treba odstraniti i izneti iz malinjaka. Ostali cvetni pupoljci će se aktivirati u sledećoj vegetaciji- kaže Nebojiša Brzaković iz Poljoprivredne savetodavne i stručne službe „Užice“.
Kod drvenastog voća pojava velikog broja jesenjih cvetova i pupoljaka može međutim da bude izuzetno štetna jer smanjuje otpornost biljke na niske temperature, bolesti i štetočine. Jedan od razloga za ovu pojavu je i neadekvatna jesenja rezidba koja se i pored dobrih strana retko primenjuje u ovom delu Srbije. Zbog toga agronomi savetu voćare da ovih dana obiđu svoje zasade i pregledom stabala utvrde stepen retrovegetacije, odnosno ponovne pojave lisne mase i cvetanja nakon opadanja lista.
-To je neophodan jer će dalje mere nege upravo zavisiti od sadašnjeg stanja zasada. U slučaju prisutne retrovegetacije, takvim voćkama je potrebna dodatna nega a jedna od prvih mera koja predstoji je i jesenje- zimsko đubrenje NPK đubrivom s višom koncetracijom fosfora i kalijuma. U tom slučaju potrebno je i da se u rano proleće pred početak vegetacije izvrši intezivnija rezidba ovakvih voćaka kako bi se one što bolje oporavile od stresa izazvanog retrovegetacijom, a u cilju uspostavljanja fiziološke ravnoteže između rasta i rodnosti. Ako je voćka dosta prolistala treba tu lisnu masu orezati pre zime a nakon toga preporučuje se i tretiranje voćaka dozvoljenim sredstvima na bazi bakra- savetuje Brzaković.
Tekst i foto: Željko Dulanović
