Kasni prolećni mraz uticao je na prinos oraha u Šumadiji, koji je drastično manji u odnosu na prethodne godine. Plodovi, koji su preživeli niske temperature, dočekala je vrućina u momentu kada je bilo potrebno nalivanje jezgra. Violeta Petrović Luković, savetodavac u PSSS Kragujevac kaže da odgajivači, osim smanjenih prinosa, prijavljuju i užegnuća jezgra.
– Zbog vrućine dolazi do užeglosti jezgra, a komina se veoma teško odvaja od samog oraha. Šumadija je inače bezvodna, a tamo gde je i ima vode ona se povlači u dublje slojeve, te nije bilo dovoljno vlage za nalivanje ploda. Grad u avgustu je takođe uticao na prinos, a rana vegetacija donela je i raniju berbu. Orah je već obran, iako je vreme za početak tog posla sredina oktobra – kaže za Dobro jutro Violeta Petrović Luković i situaciju ilustruje primerom sa terena:
– U zasadu u okolini Kragujevca domaćin je obrao samo četiri džaka oraha. Prošle godine sa iste parcele i istih stabala ubrao je 200 džakova. Razlika je zaista drastična. Pitanje je da li će posle krcanja imati i desetak kilograma jezgra od ubranih plodova i kakvog su oni kvaliteta. Ovaj domaćin gaji orahe na dva hektara. Zastupljena je domaća sorta rasna i crni orah – kaže Petrović Luković.
U Šumadiji postoji samo jedan zasad lateralne sorte čendler, a na svim ostalim su takozvane odomaćene. Najčešće je to sorta rasna. U Sipiću kod Rače Kragujevačke na ukupno šest hektara, osim rasne posađena je i sorta šeinovo. Zasad je u sedmoj godini vegetacije, i tek sledeće sezone domaćini očekuju pun rod, kada bi trebalo da počne da se isplaćuje uloženo. Nadaju se da ih tada neće dočekati ekstremni vremenski uslovi, kao ove godine.
– Godina definitivno nije pogodovala orahu. Osim suše, vrućine, mraza pratile su nas i iznenadne oluje i vrtložni vetrovi. Klima se menja i proizvođači moraju da proizvodnje da prilagode promenama – dodaje Petrović Luković.
Zasadi oraha u Šumadiji većinom su na malim površinama, od 30 ari, pa do hektar ili dva. Izdvaja se tek nekoliko zasada od pet i više hektara. Jezgra oraha je uvek tražena, ne samo za konzum, već i u konditorskoj i farmaceutskoj industriji. U maloprodaji i na pijačnim tezgama cena oraha varira u zavisnosti da li je godina bila rodna ili ne.
U kasnu jesen i zimi za vreme slava cena je uvek viša. Trenutno se domaći očišćen orah na pijama prodaje širom Srbije u proseku za 1000 dinara po kilogramu.
Tekst i foto: Biljana Nenković
