Od jezgrastih voćnih vrsta kod nas se najviše proizvode orah i leska, ali udeo zasada ovih voćnih vrsta nije veći od 7,37 % od ukupnih površina pod voćem. Udeo jezgrastih vrsta u ukupnoj voćarskoj proizvodnji još je manji i iznosi svega oko 1,20 %. Uprkos povoljnim agroekološkim uslovima za njihovo intenzivno gajenje u većini regiona u Srbiji, velikoj hranljivoj vrednosti plodova, odličnoj transportabilnosti, lakom čuvanju plodova posle berbe i izraženoj potražnji na tržištu, orah i leska su relativo zapostavljene voćke.
U poslednjih deset godina, najmanja proizvodnja oraha i leske ostvarena je 2019. i iznosila je 13.851 tona, a najveća 2022. godine iznosila je 21.266,5 tona sa prosekom u poslednje 4 godine od 17.552 tone. Izborom odgovarajućih sorti i podloga, uz primenu savremenih tehnologija gajenja i odgovarajuće državne podsticajne mere, ostvarivala bi se daleko veća i ekonomičnija proizvodnja i poboljšala bi se pozicija Srbije u svetskim razmerama, kako po proizvedenoj količini, tako i po vrednosti proizvodnje ovih voćnih vrsta.
Dugi niz ekstenzivnih godina
Proizvodnja oraha i leske je dugi niz godina bila krajnje ekstenzivna, bez primene odgovarajućih mera nege. Proizvodnja oraha se bazirala prevashodno na stablima generativnog porekla (sejanci) koja rastu spontano, ili su u manjem obimu planski zasađena. Leska je gajena na okućnici, a deficit proizvodnje je delom nadoknađivan plodovima šumske i mečje leske iz spontanih populacija. Sejanci oraha i leske naravno ne mogu obezbediti redovnu, visoku i kvalitetnu proizvodnju, jer su prinosi neujednačeni i nesigurni, plodovi sitni do srednje krupni sa debelom ljuskom, jezgrom osrednjeg kvaliteta sa malim ili srednjim randmanom, od 20 do 40 %. Period investicionih ulaganja (podizanje i nega) kod oraha i leske je duži, a puna rodnost nastupa relativno kasno od 5. do 10. godine, što je još jedan razlog zaostajanja ove proizvodnje u odnosu na druge gajene kontinentalne vrste voćaka.
Intenzivna proizvodnja oraha i leske zahteva primenu odgovarajućih agro i pomo-tehničkih mera što važi i za druge kontinentalne vrste voćaka. Sve zahtevnije domaće i svetsko tržište nameće i usklađivanje standarda kvaliteta plodova, a posebno jezgra, sa međunarodnim standardima. Glavni problem kod ovih voćnih vrsta je dugačak investicioni period.
Velike potencijalne mogućnosti gajenja oraha i leske u Srbiji se mogu iskoristiti daljim intenzivnim radom na izboru kvalitetnih sorti za gajenje, povećanjem obima proizvodnje sadnog materijala, primenom odgovarajućih mera tehnologije gajenja, primenom mehanizacije i mašina za berbu, sakupljanje i lomljenje plodova, klasiranjem i pakovanjem jezgre u savremena pakovanja. Raduje činjenica da se u poslednje vreme sve više podižu plantažni zasadi oraha i leske sa savremenim sortimentom i savremenom tehnologijom podizanja zasada i primene agro i pomotehničkih mera u punoj rodnosti.
Veliki izvozni potencijal
U poslednje vreme sve je veće interesovanje za podizanje zasada oraha u Srbiji. Iako se i do sada dosta radilo na selekciji i tehnologiji proizvodnje oraha, neophodan je veliki zaokret i inoviranje u tehnologiji i strukturi sortimenta kako bi se proizvodnja povećala i unapredila. Prateći tendencije u svetu, posebno u Americi i Italiji, dolazi se do zaključka da je proizvodnja oraha u Srbiji nedovoljno zastupljena i da ima veliki izvozni potencijal, pogotovo na Evropsko tržište. Potencijalni proizvođači moraju se upoznati sa najvažnijim aspektima tehnologije proizvodnje oraha, počev od izbora lokaliteta, preko pripreme zemljišta, rastojanja za sadnju, izbora sorti i podloga, formiranja uzgojnog oblika, rezidbe, đubrenja, održavanja zasada u voćnjaku do berbe, kako ne bi u startu ili kasnije napravili greške, koje dosta koštaju, a u pojedinim slučajevima se i teško otklanjaju.
U tabeli 2. prikazana je analiza jezgre sorte čendler koji je proizveden u uslovima Vojvodine. Energetska vrednost na 100 g proizvoda iznosi 690 kcal, sadržaj masti je visok 64,7 %, proteina 17,0 %, sadržaj ugljenih hidrata 7 %, od čega šećera svega 2,3 %. Nisu pronađeni teški metali, a nema ni ostataka pesticida.
Jezgra oraha sadrži 50 do 70 % ulja od čega najviše nezasićenih masnih kiselina. Po jednom hektaru zasada oraha se može proizvesti oko 1.500 l ulja. Jezgra oraha sadrži 19 različitih aminokiselina, a sadržaj proteina iznosi 15 do 22 %. Orah je posebno bogat vitaminom E (tokoferol), koji je veoma značajan u reprodukcionom ciklusu čoveka, pospešuje umni rad, usporava starenje, a u poslednje vreme smatra se da ima veliki značaj u sprečavanju pojave raka. Ostale hranljive vrednosti jezgre oraha ogledaju se u sadržaju vitamina C i mineralnih materija. Jezgra oraha ima nizak sadržaj šećera i pogodna je za dijabetičare.
Od svih podloga najbolje su se pokazali sejanci običnog oraha, posebno u uslovima kontinentalne klime. Oni imaju najbolji afinitet s orahom. Kalemljeni orah prorodi u drugoj, najkasnije u trećoj godini i dobro rađa. Sejanci crnog oraha (Juglans nigra) najčešće nisu dovoljno razvijeni (nemaju dovoljnu debljinu) da bi se mogli kalemiti. Između sorti oraha i crnog oraha kao podloge često se javlja tzv. kasna inkompatibilnost. Kalemljene na crnom i na mandžurijskom orahu sorte oraha slabije rađaju nego kalemljene na sejance običnog oraha. Paradoks je izuzetno bujna podloga, bujnija i od roditeljskih parova (Juglans hindsii x Juglans regia). Ova podloga je otporna na trulež vrata korena i nematode.
Prednost oraha u odnosu na ostale voćne vrste:
- Uspeva u lošijim agroekološkim uslovima,
- Otporniji je na važnije prouzrokovače bolesti i štetočina,
- Plodovi su transportabilniji i lako se čuvaju,
- Drvo je kvalitetnije za preradu,
- Zasadi su dugovečniji i preko 40 godina,
- Deficitarna je voćna vrsta,
- Korišćenje plodova u konditorskoj industriji i za proizvodnju ulja.
Učiti od najboljih
U Kačarevu obišli smo jedan od najsavremenijih zasada oraha u Srbiji na površini od oko 10 ha. Zasad je podignut 2016. godine na rastojanju 8×4 metra. Vodeća sorta je čendler i jedan deo lara na oko 7 ha, dok je na 2 ha mladi zasad star 3 godine koji je proizveden iz kulture tkiva. Cevi za navodnjavanje su na 1,5 metara od stabla, položene po zemlji, otprilike u projekciji krune, gde se ustvari nalazi usisni korenov sistem. Oko 15 do 20 odsto je viši prinos kod italijanske tehnologije u 6. godini, ali su bolje razvijena stabla kod američke tehnologije gde se stavljaju laterale za navodnjavanje sa jedne i druge strane krune. Nedostatak rasprskivača je što dolazi do pucanja kore debla. Sušara je kapaciteta 5 tona, podeljena na 2 komore od po 2,5 tona. Sušenje traje 24 do 30 časova. Prinos je 1.300 kg/ha u 6. godini, u endokarpu. U 2024. godini, a to je osma godina od sadnje, prinos je od bio 3,7 tona po ha plodova oraha. Cena plodova je 5 do 5,5 eura osušen u ljusci, a jezgre od 8,5 do 9 eura/kg, a u Sloveniji je oko 15 eura. Drugi najveći i najsavremeniji zasad oraha na oko 57 ha nalazi se u Tornjošu blizu Sente. U ovom zasadu je i najsavremenija tehnologija za trešenje, skupljanje plodova, doradu plodova do krckanja, gde za jedan čas može da se iskrcka i preko 100 kg čiste jezgre.
Piše: Prof. dr Zoran Keserović
20 DŽEPNIH KNJIGA
Pred vama je svih 20 džepnih knjiga iz serijala „Moj voćnjak“, „Moj povrtnjak“, „Moj vinograd“ i „Moje cveće“. Knjige u formatu 16x12cm u punom koloru na 64 strane, lake za korišćenje i uvek pri ruci.
Moj voćnjak će vas upoznati kako da krenete i počnete da formirate svoj zasad, pripremite zemljište, odaberete voćnu vrstu.
Tu su i Jabuka, Višnja, Trešnja, Kruška, Borovnica, Jagoda, Malina, Leska, Šljiva, Kajsija, Ruža, Paradajz, Paprika, Krompir, Krastavac, Grašak, Pasulj, Lukovi i Vinograd.
0691154004
dobrojutro.redakcija@gmail.com
