Sve drvenaste biljke imaju potrebu za orezivanjem. Ako im to ne učini čovek, one će same odbaciti suvišnegrane, ali u tom slučaju ostaju okrajci grana i dolazi do cepanja kore. Tada biljke postaju ranjive na razne vrste bolesti. Eto zašto je rezidba posao voćara.
Orezivanjem poboljšavamo zdravlje biljaka, jer uklanjamo sve mrtve grane , povređene, zaražene, napadnute od insekata, mehanički oštećene i grane koje smetaju drugima u svom rastu, koje se sudaraju i očenjuju. Ovim delujemo preventivno na biljku, ali i odstranjujemo njene zaražene delove.
Bitna funkcija orezivanja je i održavanje forme i namene biljke. Kada se kaže forma misli se na habitus, odnosno izgled biljke. Ako je biljka u drvoredu, potrebno je orezivati je kao drvorednu sadnicu. U živoj ogradi šišamo je češće. Valja održavati i specijalne forme biljke kao što su bonsai, orezivanje u glavu, itd. Kontrola dimenzije same biljke je najbitnija u gradovima gde je prostor najčešće skučen. Nekada velika stabla zaklanjaju poglede i bitne vizure ili narušavaju koncept zelene površine, zgrada itd., i tada ih je potrebno prorediti ili u najdrastičnijoj meri potpuno ukloniti.
Podsticanje biljke da obilnije cveta, uklanjanje divljih izbojaka kod kalemljenih biljaka i izbojaka iz panja su ciljevi za poboljšanje dekorativnosti biljke. Vodeni izbojci ili vodopije su vertikalne grane koje se javljaju u unutrašnjosti krošnje biljke, imaju vrlo malu ulogu u transpiraciji, dok sa druge strane umnogome narušavaju njen izgled. Lepo uređeno i orezano drveće i grmlje izaziva osećaj smirenosti, reda i urednosti, i tako pruža kontrast bujnom rastu većine ostalih biljaka, piše Green Garden.
Posebno u gradovima treba obratiti pažnju na zaštitu ljudi i imovine. Potrebno je ukloniti mrtve grane, trula stabla i stabla napadnuta od truležnica. Nekada grane smetaju kolskom i pešačkom saobraćaju, umanjuju ili u potpunosti zaklanjaju preglednost puta. To može predstavljati veliku opasnost, pogotovo ako se radi o prometnim saobraćajnicama. Zato valja poseći sve potencijalno opasne grane, one koje formiraju V oblik, a zadržati grane koje zaklapaju ugao blizak uglu od 60 stepeni, koji se smatra najpoželjnijim za stabilnu granu. Dešava se da nakon više godina rasta krošnja stabla dosegne visinu uličnih instalacija, pa preti da ih pokida. Tada je neophodno potkratiti veći broj grana, ali paziti da se održi forma habitusa.
Foto: Pixabay
